“Frajle”, novi početak za trio
Nakon 12 godina koje su provele pevajući i stvarajući drugačiju muziku, koja je ujedinila zemlje bivše Jugoslavije, članice benda „Frajle” kreću u novi početak - Marija Mirković napustila je ovaj muzički sastav zbog, kako je rekla, privatnih i poslovnih obaveza,
Nataša Mihajlović, Nevena i Jelena Buča nastavljaju dalji put ovog jedinstvenog muzičkog benda kao trio. Kako su obrazložile, Marija nije napustila grupu zbog svađe, već su se rastale prijateljski. Marija im se putem Instagrama javno zahvalila na svakom zajedničkom danu, koncertu i pesmi i poželela im sreću u daljim poslovnim poduhvatima.
Nataša, Nevena i Jelena sada hrabro nastavljaju dalje, pripremajući mnogo noviteta i nadajući se lepim koncertima i druženjima sa publikom, koji su u planu. U prvom intervjuu koje su kao trio dale specijalno za naš list, devojke su nam ispričale kakve planove imaju u daljoj karijeri, ali su nam otkrile i kako se pripremaju za predstojeći Uskrs.
Koji je prvi korak koji planirate da realizujete kao trio?
Nataša: Jedva čekamo koncerte i letnju sezonu, takođe pišemo i stvaramo, te uskoro izlaze i nove pesme. Ovaj period koji je bio iza nas i koji je sada u nama je iznedrio puno novina, koje će publika imati priliku da čuje u narednom periodu.
Jurimo kući za Uskrs!
Kako se u vašem domu proslavlja Uskrs i šta za vas simbolizuje ovaj praznik?
Nataša: Uskrs je veliki praznik i uvek ga slavimo sa porodicama. I kada smo na putu, jurimo kućama da taj praznik proslavimo sa porodicom i prijateljima. To je praznik veselja i ljubavi.
Da li je vaš dom u tom periodu posebno ukrašen i kakvu trpezu pripremate za Uskrs?
Jelena: Jeste. Što šarenije i veselije. Nataša uvek ukrašava jaja u disko maniru, Nevena tradicionalno u lukovici, a ja dolazim kod njih na trpezu (smeh). Naravno, tu je šunka, domaća supa, pa meso i ruska salata, sitni kolači i domaća torta. Prava vojvođanska gozba.
Koliko je pandemija koronavirusa ostavila prostora za kreativnost u stvaranju muzike? Šta je to na čemu „Frajle” rade za nove pobede i neka srećnija vremena?
Nevena: Jeste, definitivno. Mi smo bile na putu stalno, te imale više od 100 koncerata godišnje. Koncerata sada, kada je sve stalo, nema, ali smo počele više da pišemo, stvaramo, učimo da sviramo nove instrumente itd. Nataša je počela opet da svira klavir, Jelena završava svoju autobiografiju, tj. dnevnik naših putovanja i avantura, a ja sam snimila serijal posvećen mentalnom zdravlju. Po profesiji sam psiholog, a serijal pod nazivom „Pričajmo o tome” će na jesen biti na malim ekranima.
Publici ste, uz informaciju da Marija napušta grupu, najavile i nova druženja na koncertima. Koliko vam nedostaju nastupi i deljenje energije sa publikom uživo?
Jelena: Koncerti su nešto što vam ništa ne može nadoknaditi. Ta blizina ljudi, deljenje je nezamenjivo i nedostaje nam jako. Koncertna sezona bi trebalo da počne ovo leto, naravno uz pridržavanje svih mera.
Budući da već godinama putujete i nastupate zajedno, šta ste tokom tih „cimerskih” dana naučile jedna od druge i postoji li nešto što ne volite, a pokušavate da ispravite kod neke od članica?
Jelena: U maju nam je 12. rođendan. Za sve ove godine smo puno naučile jedna od druge, neke stvari menjale, a neke su ostale iste. Život zajedno u koferu na putu je jedan veliki izazov. Nevena nam je uvek ozbiljna i često je zasmejavamo na snimanjima, jer volimo kad se više smeje. Nataša uvek zakasni bar koji minut, a za mene će cure same morati da kažu (smeh).
Da li ste na svojoj koži osetili razliku u odnosu prema ženama u poslu kojim se bavite?
Nataša: Razlika postoji, da. U ovom, a verujemo i drugom poslu, nameće se da moraš biti žena izgledom i ponašanjem, a da imaš muški način razmišljanja i akcije, a da ne pričamo o tome da nama treba mnogo više vremena, spremanja za tu istu scenu, dok muški izvođači samo nabace sako.
Koliko je teško opstati u vremenu u kojem je najpopularnija muzika ona u kojoj obiluje autotjun i kada su nam pesme sve kraće minutaže?
Nevena: Svako vreme ima svoj neki muzički trend, to je tako. Mi stvaramo muziku, pišemo kako je osećamo. Da li je to IN ili ne, ne razmišljamo o tome. Emocija je uvek IN.
Vladimir Bijelić