Ekskluzivno: Sig Hansen o serijalu „Opasan ulov” na Diskaveriju

Tokom proteklih 17 sezona, publika je gledala legendarnog kapetana Siga Hensena kako se bori  s vremenskim prilikama ali i svojim pomorskim rivalima u lovu na skupocene krabe. Prošle godine, tokom pandemije korone, prvi put u 25 godina, Aljaska vlada je zatvorila lov na crvene krabe. Suočen sa finansijskom propašću, svaki kapetan je ove godine primoran da počne posao iznova i pretraži Beringovo more u potrazi za novim načinom zarade za život. Da li su ovi kapetani spremni za izazov ili će se spakovati i otići kući praznih ruku otkriće nam zvezda emisije „Opasan ulov”, kapetan Sig Hensen lično,

Kako je pandemija uticala na ribarsku industriju.

- Pa, imali smo sreće što smo mogli da pecamo. Ali što se tiče pandemije, najteže su pogođena prerađivačka postrojenja. Morate negde da istovarite ulov i u tim lukama ima nekoliko stotina radnika koji prerađuju krabe i ribu. One su bile zatvorene neko vreme, sve je stalo, što mi nismo znali i tako smo završili sa živim krabama na brodu. A onda smo morali da čekamo i nadamo se da će preživeti. Prerada nije bila moguća tako da je to bilo veoma problematično. Ali prošli smo kroz to.

Imate veoma dobru bezbednosnu evidenciju na svom brodu Northwestern, na primer, stopa ozbiljnih povreda je bila znatno niža od ostalih brodova u Beringovom moru. Šta biste rekli da je najopasnija stvar koju član posade može da uradi na moru?

- Mislim da je razlog što imamo pristojnu bezbednosnu evidenciju to što imamo iste članove posade. Držimo iste ljude na brodu. Zbog toga postajemo jedna jedinica, jedan tim. I zato obično radimo sa četiri ili pet ljudi, našom posadom. Da je u pitanju novi čamac sa novom posadom i novim kapetanom, garantujem vam da bi neko bio povređen, jer oni uče kako da koriste plovilo i da rade zajedno.

Kada imate iste ljudi koji stvaraju jedinstvo, onda je to kao balet. Oni rade zajedno. I zato smo imali veliku sreću što se mene tiče, toliko dobro poznajem brod da mogu da osetim kako će da se plovi, da osetim kako prolazi kroz talase. Dakle, mogu da ga vodim mnogo lakše nego da je to novi brod ili drugo plovilo, jer tada nastaju problemi. Tako da smo tu imali dosta sreće.

Gusari 21. veka

„Smrtonosni ulov” nas vodi duboko u svet Beringovog mora – dok pratimo sedam brodova i njihove posade kroz najbrutalniju ribolovnu sezonu na planeti. Talasi od 12 metara, uraganski vetrovi, lišavanje sna i upravljanje teškim postrojenjem na palubi, samo su neki od razloga za stopostotnu stopu povreda. Prekaljeni pustolovi koji love u ovim vodama privlače gledaoce jer imaju mentalni sklop gusara, ali velik rizik donosi i veliku zaradu.

Koja bi to bila situacija u kojoj bi neko mogao da strada? Koja je najopasnija situacija u kojoj se možete naći?

- Mislim da je to prevrtanje broda. Ako ćete pecati u ledu ili kada imate takve uslove, onda je to najopasnije za sve jer težina postaje neravnomerno raspoređena, menja se centar gravitacije. I tako onda možete vrlo lako prevrnuti plovilo. Zato se trudimo da ne pecamo sa mrežama na palubi jer to menja vaš centar gravitacije i ako se te mreže zalede, to je najopasnije što može da vam se dogodi.

Jednom smo videli led dole, i brod nam se iskrivio za 90 stepeni. Trebalo nam je 16 sati da skinemo led sa plovila pre nego što se ponovo ispravilo. Dakle, veoma teška situacija, izuzetno opasna. A led je najgora stvar na koju možete naići.

Šta biste rekli da je najčešće ribarsko sujeverje? Da li verujete u neko od njih?

 - Oh, da. Koferi na brodu. To je loša sreća, ne želite da ih nosite sa sobom. Sećam se, bilo je smešno, kada smo prvi put imali ekipu Diskaverija na brodu. Pre 18 godina, imali smo tim koji je snimao i oni su doneli svoje kofere. Dozvolio sam im da stave kamere na brod. Pustio sam ih da nameste svetla. Ali sve kofere su morali da ostave. I sećam se da sam gledao u dok koji je bio pun kofera dok smo isplovljavali. I rekao sam im da ih mogu dobiti nazad kada se vratimo.

Pa kako ljudi nose svoje stvari?

- Ne znam. Stvarno me nije briga. To nije moj problem. Ako hoćeš da budeš na mom brodu, ako želiš da ploviš na mom brodu, onda možeš da poneseš svoje stvari, ali ne i kofer.

Gledajući vas kako samouvereno hodate po palubi zaista izgleda kao da ste stabilniji na brodu nego na kopnu. Je li to istina? Da li ste se ikada tako osećali?

- Pa, da. Mislim – sećam se kad sam bio mlađi kada nas nije bilo šest, sedam, osam meseci. Sezone su bile mnogo duže. I sećam se da su me pokupili na aerodromu i da sam se više plašio vožnje po autoputu nego na brodu, jer sam mislio da ćemo udariti automobile na putu kući. Ili kada sam vozio prvi put posle osam meseci – osećao sam se mnogo udobnije na brodu iz nekog razloga.

Dolazite iz ribarske porodice i profesionalno se bavite pecanjem od 14. godine. Da li ikad pecate iz zabave?

- Da. Imamo porodicu tamo u Sijetlu, gde živimo. Pecamo lososa, a ja idem na pecanje škampa i kraba. Tokom leta i to je zaista prijatno, verovali ili ne.

 Snežana Milanović