Dragan Jovanović o filmu „Kruna”: Romska bajka razbija predrasude

U toj muzičkoj bajci sa elementima trilera, koja prati život četvoro muzički nadarenih vršnjaka koji osamdesetih godina beže iz doma za nezbrinutu decu jer im uprava doma ne dozvoljava da pevaju i sviraju Jovanović, koji je ovoga puta i u ulozi koscenariste, zaigraće Romana, kralja Roma i čerge. Kako nam je rekao, ovaj lik veoma mu je zanimljiv te ga raduje što ponovo ima priliku da zaigra nekog drugačijeg, pa dodao da smatra da je ovo najplemenitiji čovek kojeg je u karijeri otelotvorio.

– Moj lik nadilazi konzervativno i odlazi u sferu autističnog u svojoj samodovoljnosti. Strog, pravičan i neosporan kao autoritet, Roman vlada čergom zajedno sa svojom ženom. To su kao neke klinačke priče o fantazijama. Film govori o tome kakav je ovaj svet, o tome kako je sve postalo materijalno, koje je, na neki način, postalo religija celog čovečanstva – rekao je za naš list glumac Dragan Jovanović.

Film je dobio i podršku Filmskog centra Srbije, čija je komisija istakla da ovo ostvarenje jeste ambiciozan projekat jer, između ostalog, revitalizuje tradiciju filmske obrade romskog sveta. Na koji način ste to u scenariju postigli?

– Mi smo i hteli da ovoga puta napravimo jedan film koji od Roma ne pravi neke zanimljive i smešne likove. Naprotiv! To je ta neka naša predrasuda, ali ne samo ovde nego i u celom svetu, prema Romima postoji ta neka vrsta odbojnosti. Moj lik je jedan od najčistijih ljudi koje sam do sada igrao. Vaspitači koji rade u domu iz kojeg naši junaci beže ne žele da njihovi štićenici budu Romi i to je nešto što je, zapravo, taj moj lik i povuklo najviše da primi tu decu da oni budu deo njegove porodice u čergi.

Najveći projekat poslednjih 50 godina

Autori su ocenili da su film i serija „Kruna” najveći projekat domaće produkcije u poslednjih 50 godina, a u njemu će se osim Dragana Jovanovića, Gorana Bregovića i Ramba Amadeusa naći i ogroman broj glumaca i dece. Među njima su Igor Benčina, Vanja Ejdus, Sonja Kolačarić, Vuk Kostić, Stefan Bundalo, Iva Štrljić, Jana Milić Ilić, Branislav Zeremski, Gordan Kičić, Srđan Todorović, Sergej Trifunović, Petar Strugar, Todor Jovanović, Teodora Milić i drugi. Prvi put na srpskom filmu videćemo i glumicu Unu Bregović, ćerku Gorana Bregovića. „Kruna“ se realizuje u produkciji „Telekoma Srbija”, „Kinooko filma„ i produkcijske kuće „100 Strong Production”. Očekuje se da premijera u bioskopima bude na jesen, a nakon toga će istoimena serija biti prikazana i na kanalu Superstar TV.

Da li vas je neka realna priča konkretno inspirisala za ovaj scenario koji ste pisali zajedno sa Vasilijem Nikitovićem?

– Jeste, a mi smo mnogo lutali od samog početka i ovo je neka, recimo, treća ili četvrta verzija od te prvobitne koju smo Vasilije i ja imali. Prvobitna verzija je bila jedna istinita priča koju smo čuli od našeg prijatelja, koji inače radi u policiji i ona nas je inspirisala. Postojala je neka moja želja, a ne samo moja, već i mog pokojnog tasta, koji je rekao da ja moram da odigram nekog Roma čergara, nekog romskog muzičara, i, evo, ja mogu da kažem da ovaj film posvećujem zapravo njemu, Lazi Pujiću, koji je nažalost preminuo pre dve godine od korone. Zatim smo prepravljali jedan triler u akcioni film, ali smo ipak shvatili da nam ne treba ni akcioni film. Tako smo najzad došli do ove bajke, koja je po meri i meni i Vasiliju. Najviše nam je to leglo, a zapravo smo i mi tako malo romantični likovi, imamo neke romantičarske i bajkovite poglede na svet. I ovo i jeste kao jedna velika bajka što smo uspeli da se organizujemo da probamo da napravimo to što smo hteli uvek i da kažemo šta mislimo o svetu.

Jeste li uspeli da saznate nešto više o svetu o kojem govori ovaj film kroz lik koji ste oživeli? Kako je živeti u tom svetu?

– Mnogo mi je bilo lepo, naravno svi moji partneri uglavnom su Romi. I njih 70 odsto se preziva Jovanović (smeh), tako da će mnogi reći da su preko veze ušli u film (smeh), ali nisu. To je jedna velika porodica i uživao sam u radu sa njima. To je predivan narod, uživao sam i u toj vedrini i njihovoj filozofiji života. To je narod koji je najbliži nama. Ja mislim da smo mi veoma slični u tom nekom smislu da na život gledamo u sadašnjem trenutku. Nema juče, nema sutra, već samo danas i tog trenutka. Mi ćemo da radimo ceo dan, a onda ćemo da sviramo, pevamo i igramo cele noći i nećemo da mislimo na posledice.

Četiri glavna lika u prvom delu filma nema dozvolu da se bavi muzikom, ali se bore za nju. Kada ste vi bili u situaciji da nemate slobodu da nešto radite?

– Nisam bio u takvoj situaciji. Ja sam se uvek borio za svoju slobodu i izborio sam se, slobodan sam čovek, mogu to da kažem. Pokušavam da budem slobodan umetnik. Divna je stvar što su ta deca isto uspela da se izbore za svoju slobodu i, eto, moj lik se našao kao neko ko im je na tom putu mnogo značio i zapravo ih, i na neki način, usvojio i gledao na njih kao na svoju decu. Oni su prošli jedan period u čergi i naučili sve te neke stvari koje su nama važne. Kada kažem nama mislim na te junake čerge, a to je pre svega ljubav, a možemo da kažemo da su i ljubav i muzika jedno te isto. Moj lik je sa tom decom kroz muziku hteo da širi ljubav po svetu.

Koja vam je omiljena romska pesma?

– Ima tu više pesama. Nismo mi napravili još uži uzbor onih koje će se naći u filmu. Do sada sam na snimanju pevao dve pesme Gorana Bregovića, jedna je nova, za koju još niste čuli, a druga je čuvena „Ružica si bila”, ali na romskom jeziku, eto, to mogu da vam otkrijem. Biće i pesama Šabana Bajramovića, naravno jer bez njega ovaj film definitivno ne može. On nam je od samog početka bio u glavi. Tako da biće pesama, a ja mislim da ću ja pevati u toku filma i serije možda pet ili šest pesama, kao i deca koja igraju. Biće dosta lepe muzike.

U filmu će igrati i Goran Bregović, kao i Rambo Amadeus. Koji od njih se pokazao kao bolji glumac?

– Igrao sam i sa Rambom u filmu „Bumerang” kao i u još jednom filmu u Holandiji, ali ovo je prvi put da igram sa Bregom. To je mnogo zanimljivo, šta da vam kažem. On je čovek nastupao i bavi se javnim poslom, ali i on je sam rekao da je ovo sasvim nešto drugo. On je na snimanju pokušavao da se što više sakrije ispod svog šešira i one bunde koju nosi kao kostim (smeh). To je ispalo toliko dobro da sam rekao da to neko ko je glumac sto godina ne bi mogao takav lik tako da napravi. A on je to napravio tako spontano naravno jer se uvek plašio kamere i malo je bio stidljiv. Ispalo je fantastično i mislim da će to da bude jako zanimljivo. On je neverovatan profesionalac, ima neverovatan osećaj za nešto što je dobro i ja verujem da je zato i on deo naše ekipe jer je osetio da ovde postoji nešto što će možda i van naših granica imati uspeha.

Vladimir Bijelić