Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DA LI GENETIKA UTIČE NA KONCENTRACIJU? Vreme provedeno ispred ekrana je možda ipak nasleđeno

09.11.2023. 17:38 17:55
Piše:
Foto: ilustracija / Pixabay.com

DNK obrasci mogu biti jedan od razloga zašto deca koja se teško odvajaju od ekrana često imaju problema sa pažnjom i socijalizacijom.

Da li su mobilni telefoni, kompjuteri i konzole zaista krivi za sve psihičke probleme sa kojima se susreću današnja deca i njihovi roditelji, ili krivca treba tražiti na drugom mestu? Da li genetika može da ima veze između vremena provedenog pred ekranom i psihijatrijskih problema kod dece?

Nalazi studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata, koja je obuhvatila 4.262 dece, ukazuju da „ne ubija oružje, već ljudi koji ga koriste“ i da genetika snosi veliki deo odgovornosti za vezu vremena. provedene ispred ekrana i adolescentnih problema sa zadržavanjem pažnje i socijalizacijom.

Brojni radovi ukazuju na vezu između prekomernog vremena ispred ekrana i dečjih psihijatrijskih problema. Nedavna meta-analiza 87 studija pokazala je da je duže vreme ispred ekrana povezano sa malim povećanjem problema sa usvajanjem društvenih normi.

Druga studija je pokazala da je vreme ispred ekrana povezano sa većim problemima pažnje u detinjstvu.

Slično tome, velika populaciona studija je primetila da deca i adolescenti koji provode više od četiri sata dnevno ispred ekrana imaju veće probleme sa kontrolom raspoloženja i pažnje.

Iako su fenotipske veze između vremena ispred ekrana i psihijatrijskih problema široko proučavane, potencijalna uloga genetike u ovim asocijacijama ostaje uglavnom nepoznata.

Naučnici su počeli da istražuju kako geni igraju ulogu u osobinama ponašanja, ukazujući na to da genetske varijante utiču na vreme pred ekranom kroz neurorazvojne puteve menjajući ekspresiju gena centralnog nervnog sistema.

Rezultati ove studije naglašavaju značaj razmatranja genetskih faktora u sociobihevioralnim istraživanjima. Mnogi kreatori politike i naučnici, primećuju istraživači sa Harvarda, vide vreme deteta ispred ekrana kao faktor rizika koji se može promeniti.

Međutim, ako su genetski faktori glavna veza između vremena ispred ekrana i mentalnog zdravlja, onda ograničavanje vremena ispred ekrana može biti znatno manje efikasno nego što se očekivalo.

Naravno, ističu istraživači, ovo otkriće ne znači da roditelji treba da zauzmu blag odnos prema deci koja preterano koriste elektronske uređaje, jer previše vremena pred ekranom utiče, između ostalog, na smanjenu fizičku aktivnost i ispunjavanje školskih obaveza, prenosi N1 Zagreb.

Piše:
Pošaljite komentar