NE BACAJTE SVOJE DŽEMPERE - SAMI IH POPRAVITE Organizatorka „Urbanog buvljaka” Nina Buač o brzoj modi i održivim alternativama

O važnosti preispitivanja tih navika i značaju izbora koji neguju ekološki održiv način života, za „Dnevnikov” TV magazin govori jedna od organizatorki „Urbanog buvljaka” Nina Buač, koja je uspela da, kroz ovaj događaj, na jednom mestu spoji kreativnost, inovativnost, pristupačnost i održivost. Kako kaže, ideja o organizovanju „Urbanog buvljaka” razvijala se postepeno, kroz njeno iskustvo u jednoj od najvećih globalnih kompanija brze mode. 

– Tamo sam imala priliku da naučim o održivoj modi, reciklaži i novim materijalima, što mi je otvorilo oči o tome koliko je važno razmišljati o dugoročnim rešenjima za smanjenje otpada. Shvatila sam da želim da moj sledeći posao ima dublji smisao i „viši cilj”, pa je tako i počela jasnije da se formira ideja o „Urbanom buvljaku”. Slučajno sam na jednoj proslavi upoznala Unu, koja se bavi promocijom mladih umetnika i organizacijom izložbi i odmah smo se dogovorile da se nađemo i istražimo mogućnost saradnje. Nakon prvog sastanka, razmenile smo različite ideje i zaključile da „buvljak” predstavlja savršen projekat, sa ogromnim potencijalom i minimalnim ulaganjima. Samo mesec dana kasnije, organizovale smo prvi „Urbani buvljak”, sa deset izlagača, ali ogromnim interesovanjem i fantastičnom energijom među posetiocima. To je bio trenutak kada smo bile sigurne da smo na pravom putu. Danas, godinu dana kasnije, sa više od stotinu izlagača i hiljadama posetilaca, imamo potvrdu da radimo nešto što ima smisla i što želimo da nastavim da razvijamo, a to je događaj koji spaja održivost, zajednicu i zabavu.

S obzirom na to da „Urbani buvljak” poseti veliki broj ljudi, na koji način on može doprineti podizanju svesti o održivoj modi?
 

– „Urbani buvljak” je stvorio zajednicu ljudi koja deli iste vrednosti, na koju smo veoma ponosni. U našem okruženju i dalje postoji stid ili otpor prema kupovini polovne odeće, bilo zbog predrasuda prema second hand prodavnicama ili prema tradicionalnim buvljacima. Zato smo kreirali poseban deo sa selektovanim izlagačima, gde se prodaju samo najkvalitetniji komadi, poput dizajnerske i brendirane odeće, koja je očuvana i prošla hemijsko čišćenje. Želeli smo da podstaknemo izlagače da se maksimalno potrude oko prezentacije svojih proizvoda kako bi stvorili „mini butike” u kojima će naši posetioci dobiti najbolje iskustvo kupovine i fenomenalnu uslugu. Takođe, imamo održivi kutak, u kojem izlagači koji se bave apciklažom predstavljaju proizvode nastale od odbačenih materijala, transformisanih u predmete sa višom vrednošću. Na taj način, ne samo da promovišemo kupovinu polovnih stvari, već i pokazujemo kako možemo kreativno koristiti stare komade i materijale, čime doprinosimo očuvanju resursa i smanjenju otpada.

Na koji način održiva moda može postati konkurentna brzoj modi u pogledu cene i dostupnosti?
 

– Kada govorimo o konkurentnosti održive mode u odnosu na brzu modu, važno je razumeti da proizvodi koji se prave u malim serijama, pogotovo ručni rad ili specijalizovani proizvodi koji zahtevaju više vremena, ne mogu biti jeftini. Međutim, cena ovih komada opravdava se njihovom jedinstvenošću, kvalitetom i pažnjom posvećenom svakom detalju. Cena odražava ne samo materijale, već i dugoročnu vrednost koju takvi proizvodi donose. U poslednje vreme, sve više se ceni ručni rad i pažnja koja se ulaže u proces proizvodnje. Kupci počinju da shvataju da je, dugoročno, isplativije investirati u komad koji je napravljen da traje, nego kupiti jeftin proizvod koji neće preživeti ni jednu sezonu.

Kada govorimo o modi, činjenica je da je industrija tekstila drugi najveći zagađivač na svetu, a godišnje se oko 92 miliona tona tekstilnog otpada odlaže na deponijama. Naš cilj je da normalizujemo prodaju i kupovinu polovnih stvari i doprinesemo smanjenju tog otpada (Nina Buač)
 

Šta je „upcycling” u modnoj industriji i na koje načine se može učiniti popularnijim i široko prihvaćenim izborom među potrošačima?
 

– To je proces transformacije odbačenih materijala u predmete sa višom vrednošću. Kod nas na „Urbanom buvljaku” je bilo nekoliko izlagača koji se na različite načine bave apciklažom. Ivana, na primer, pravi nakit od posrebrenog starog escajga što je veoma interesantno, dok Miloš pravi kese za odlaganje odeće od natron papira koji se koristi za građevinski materijal. Ono što mene oduševljava kod ove tehnike je spoj kreativnosti i veštine. Primećujem da se i velike modne kuće, poput Miu Miu i Balensijage okreću apciklaži i pokazuju svoje stare komade u novom izdanju. Pozdravljam to jer će na taj način promovisati ceo jedan pokret koji tek treba da se razvije.

Kako biste opisali dinamiku između brze mode i društvenih mreža, naročito kada su u pitanju brze promene u trendovima?
 

– Društvene mreže i influenseri su samo dodatno ubrzali te promene. Kod nas u zemlji još uvek nije jasna granica između iskrene preporuke influensera i plaćene reklame. Mladi ljudi su dovoljno digitalno pismeni da koriste društvene mreže ali im svakako nedostaje kritičko mišljenje. Zato smatram da je veoma važno da postoji više sadržaja koji se bavi ovim temama. Mi na našem Instagramu svakodnevno objavljujemo sadržaj koji se bavi temama održivosti kao životnog stila i edukujemo našu publiku kroz različite teme i prikazivanje pozitivnih primera. Trudimo se da te teme predstavimo na jednostavan način koji je lakši za konzumiranje, jer iskreno verujemo da ćemo postaviti temelje velike promene samo ako počnemo od malih koraka. Na taj način podstičemo ljude da ne bacaju svoje džempere ako su ih oštetili moljci, već da ih sami poprave, da je ok da pokupe nameštaj ostavljen pored kontejnera, da ga poprave, restauriraju i ponovo koriste. Naš cilj je da pokažemo da održivost nije samo apstraktna ideja, već praktičan, svakodnevni izbor koji možemo doneti u svakom trenutku.

Ivana Japundža