НЕ БАЦАЈТЕ СВОЈЕ ЏЕМПЕРЕ - САМИ ИХ ПОПРАВИТЕ Организаторка „Урбаног бувљака” Нина Буач о брзој моди и одрживим алтернативама

О важности преиспитивања тих навика и значају избора који негују еколошки одржив начин живота, за „Дневников” ТВ магазин говори једна од организаторки „Урбаног бувљака” Нина Буач, која је успела да, кроз овај догађај, на једном месту споји креативност, иновативност, приступачност и одрживост. Како каже, идеја о организовању „Урбаног бувљака” развијала се постепено, кроз њено искуство у једној од највећих глобалних компанија брзе моде. 

– Тамо сам имала прилику да научим о одрживој моди, рециклажи и новим материјалима, што ми је отворило очи о томе колико је важно размишљати о дугорочним решењима за смањење отпада. Схватила сам да желим да мој следећи посао има дубљи смисао и „виши циљ”, па је тако и почела јасније да се формира идеја о „Урбаном бувљаку”. Случајно сам на једној прослави упознала Уну, која се бави промоцијом младих уметника и организацијом изложби и одмах смо се договориле да се нађемо и истражимо могућност сарадње. Након првог састанка, размениле смо различите идеје и закључиле да „бувљак” представља савршен пројекат, са огромним потенцијалом и минималним улагањима. Само месец дана касније, организовале смо први „Урбани бувљак”, са десет излагача, али огромним интересовањем и фантастичном енергијом међу посетиоцима. То је био тренутак када смо биле сигурне да смо на правом путу. Данас, годину дана касније, са више од стотину излагача и хиљадама посетилаца, имамо потврду да радимо нешто што има смисла и што желимо да наставим да развијамо, а то је догађај који спаја одрживост, заједницу и забаву.

С обзиром на то да „Урбани бувљак” посети велики број људи, на који начин он може допринети подизању свести о одрживој моди?
 

– „Урбани бувљак” је створио заједницу људи која дели исте вредности, на коју смо веома поносни. У нашем окружењу и даље постоји стид или отпор према куповини половне одеће, било због предрасуда према second hand продавницама или према традиционалним бувљацима. Зато смо креирали посебан део са селектованим излагачима, где се продају само најквалитетнији комади, попут дизајнерске и брендиране одеће, која је очувана и прошла хемијско чишћење. Желели смо да подстакнемо излагаче да се максимално потруде око презентације својих производа како би створили „мини бутике” у којима ће наши посетиоци добити најбоље искуство куповине и феноменалну услугу. Такође, имамо одрживи кутак, у којем излагачи који се баве апциклажом представљају производе настале од одбачених материјала, трансформисаних у предмете са вишом вредношћу. На тај начин, не само да промовишемо куповину половних ствари, већ и показујемо како можемо креативно користити старе комаде и материјале, чиме доприносимо очувању ресурса и смањењу отпада.

На који начин одржива мода може постати конкурентна брзој моди у погледу цене и доступности?
 

– Када говоримо о конкурентности одрживе моде у односу на брзу моду, важно је разумети да производи који се праве у малим серијама, поготово ручни рад или специјализовани производи који захтевају више времена, не могу бити јефтини. Међутим, цена ових комада оправдава се њиховом јединственошћу, квалитетом и пажњом посвећеном сваком детаљу. Цена одражава не само материјале, већ и дугорочну вредност коју такви производи доносе. У последње време, све више се цени ручни рад и пажња која се улаже у процес производње. Купци почињу да схватају да је, дугорочно, исплативије инвестирати у комад који је направљен да траје, него купити јефтин производ који неће преживети ни једну сезону.

Када говоримо о моди, чињеница је да је индустрија текстила други највећи загађивач на свету, а годишње се око 92 милиона тона текстилног отпада одлаже на депонијама. Наш циљ је да нормализујемо продају и куповину половних ствари и допринесемо смањењу тог отпада (Нина Буач)
 

Шта је „upcycling” у модној индустрији и на које начине се може учинити популарнијим и широко прихваћеним избором међу потрошачима?
 

– То је процес трансформације одбачених материјала у предмете са вишом вредношћу. Код нас на „Урбаном бувљаку” је било неколико излагача који се на различите начине баве апциклажом. Ивана, на пример, прави накит од посребреног старог есцајга што је веома интересантно, док Милош прави кесе за одлагање одеће од натрон папира који се користи за грађевински материјал. Оно што мене одушевљава код ове технике је спој креативности и вештине. Примећујем да се и велике модне куће, попут Миу Миу и Баленсијаге окрећу апциклажи и показују своје старе комаде у новом издању. Поздрављам то јер ће на тај начин промовисати цео један покрет који тек треба да се развије.

Како бисте описали динамику између брзе моде и друштвених мрежа, нарочито када су у питању брзе промене у трендовима?
 

– Друштвене мреже и инфлуенсери су само додатно убрзали те промене. Код нас у земљи још увек није јасна граница између искрене препоруке инфлуенсера и плаћене рекламе. Млади људи су довољно дигитално писмени да користе друштвене мреже али им свакако недостаје критичко мишљење. Зато сматрам да је веома важно да постоји више садржаја који се бави овим темама. Ми на нашем Инстаграму свакодневно објављујемо садржај који се бави темама одрживости као животног стила и едукујемо нашу публику кроз различите теме и приказивање позитивних примера. Трудимо се да те теме представимо на једноставан начин који је лакши за конзумирање, јер искрено верујемо да ћемо поставити темеље велике промене само ако почнемо од малих корака. На тај начин подстичемо људе да не бацају своје џемпере ако су их оштетили мољци, већ да их сами поправе, да је ок да покупе намештај остављен поред контејнера, да га поправе, рестаурирају и поново користе. Наш циљ је да покажемо да одрживост није само апстрактна идеја, већ практичан, свакодневни избор који можемо донети у сваком тренутку.

Ивана Јапунџа