BOŽIĆ UZ PORODICU I MIRIS KUVANOG VINA! Lena Kovačević ispričala kako proslavlja veliki praznik, a onda i otkrila zašto je 2024. za nju bila izuzetno teška

Karakteristična po džez muzici i pop baladama, Lena je ovoga puta donela brže pesme u drugačijim aranžmanima, stavljajući u trend nostalgične note obojene specifičnim emocijama. 

Prve korake u muzici načinila je na klavirskom odseku u Srednjoj muzičkoj školi u Beogradu, a džez pevanje diplomirala je na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu 2006. godine. Školovanje u inostranstvu donelo joj je, kako je i sama isticala, brojna iskustva i saradnje sa cenjenim muzičarima, ali i još više strasti i želje za uspehom. Osim što peva, Lena i komponuje pesme. Na novom albumu pisala je i tekstove za pesme, a u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Lena otkriva šta ovaj njen novi zvuk predstavlja za nju lično. 

 – Godinama sam želela da uradim album bržih pesama, ali sam često čula od tadašnjih saradnika kako to nije dobra ideja jer moja publika voli balade. Volim ih i ja, ali po prirodi volim brže pesme i dobru, pozitivnu energiju i zavitlavanje i, zapravo, sve se desilo kako treba, jer ove brze pesme imaju svoju temu i uporište u muzičkom vremenu i nostalgiji koju nosim. Pisala sam većinu muzike i tekstova, a Darko Dimitrov, kao muzički producent albuma, je to zaista podržao i na tome sam mu mnogo zahvalna. Pratio me je i verovao mi, a i ja njemu – priča na početku razgovora za naš list pevačica Lena Kovačević. 

Da li je ova muzička promena uspela da vam donese i promenu raspoloženja imajući u vidu da za sobom ostavljate tešku godinu za vašu porodicu?

– Ovaj album krenuo je iz takve polazne tačke, kao pojas za spasavanje i malo po malo doneo ogromnu radost što ovom muzikom mogu da pomognem sebi i možda oraspoložim još nekoga. Za mene je ovo godina koja menja život, u svakom smislu. Odlazak majke izmenio je moj svet i ostavio me zapitanu kako da se borim sa tugom. U tom nekakvom mraku sopstvene borbe zaista sam videla njen svetli lik i neverovatnu pozitivnu energiju koju je ostavila u amanet mojoj porodici i meni.

Da li je bilo potrebno hrabrosti da stavite jedan takav zadatak pred sebe i snimite ceo jedan album koji je žanrovski potpuno drugačiji od svega što ste do sada radili i onoga što važi za najslušanije u muzici?

– Ima već sada godinu dana kako sam krenula da spremam taj repertoar i tada sam pomislila koliko volim taj emotivni dens i prelomila da želim da vratim taj zvuk. Bio je užasno rizičan korak, nisam spavala i jela pre nego što smo Darko Dimitrov i ja počeli da snimamo, ali kada smo prelomili i ušli u taj „mod“ devedesetih onda nam je bilo lakše sa ostalim pesmama. Istakla bih da je pesma „Leto je”, objavljena 2020. u mojoj obradi, postala stvarno regionalni hit, tako da je i to bio pokazatelj da je taj pravac u muzici vrlo dobrodošao.

Izlet u muziku devedesetih imali ste upravo Đoganijevom pesmom „Leto je”. Postoji li još neka koju biste voleli da oživite?

– Generalno, volim obrade, sviđa mi se da neke poznate pesme ubacim u drugačiji stil. Volim i da slušam obrade. Zato su možda moje obrade pesama „Leto je” i „Vejte snegovi” grupe „Zana” imale toliki uspeh. Imam dosta toga na listi, ali momenat inspiracije može sve to da izmeni u trenutku.

U čemu se onda pronalazi inspiracija za pesme koje već svojim zvukom bude nostalgiju? 

– Inspiracija je svuda oko nas, ja je nalazim u ljudima koji me okružuju, u zvucima, u mirisima, u estetici koja je nekada postojala i sa kojom sam odrasla. 

Iako na ovom albumu imate duet sa mladim Kendijem, postoji li neki muzičar ili bend koji je obeležio muzičku scenu devedesetih sa kojim biste možda voleli da ukrstite glas u nekoj dens pesmi? 

– Drago mi je da se publici i radio-stanicimama sviđa moj duet sa Kendijem, pesma „Mon Amour” već uveliko osvaja publiku.  Pošto veoma volim, u muzičkom smislu, devedesete istakla bih Kneza kao osobu koja je izuzetan muzičar, a koja mi je uvek davala podršku, od samog početka moje karijere. Na svom albumu „San” sam i obradila njegovu pesmu „Srce od meda”, tako da mi je taj zvuk koji on neguje oduvek bio blizak. Volim i ono što radi Vana, ali tu su i mnogi drugi umetnici. Kao poslednji singl sa album „9” izlazi pesma koju sam radila sa Cobijem, koga izuzetno poštujem. 

Umeju li umetnička i kreativna razmišljanja da budu naporna i da zakoče neki projekat? Koliko ste puta „bacili” ono što ste napisali jer niste bili zadovoljni do kraja? 

– Dešava se da vam inspiracija dođe, pa  onda, ako je fokus na nečemu  drugom, može i da „ode”. Mada, nekada se desi da je bolje da nešto malo „odstoji”, pa da se dobije drugačiji uvid. Sve zavisi, to je teško predvideti. Ali ja jesam vrlo posvećena osoba i kada nešto započnem, trudim se da to uvek i dovedem do kraja, na način na koji sam zamislila.

Kako se u vašem domu proslavlja Božić i imate li neke običaje koje u detinjstvu niste propuštali a koje ste preneli u svoju porodicu?

– Proslavljam praznike sa porodicom, volim naše rituale, muziku kada smo kod kuće, gomile svećica na jelki, kuvano vino… Još od detinjstva volim taj mir na Badnje jutro i crveno nebo na Badnje veče, miris zime, tako da sa porodicom idem u crkvu i okupljamo oko nas drage ljude.

Vladimir Bijelić