Lena Kovačević: Prolećnu turneju počinjem u Novom Sadu

Lena će pevati pesme sa svojih studijskih albuma i brojne hit-singlove, ali i numere koje su komponovane za potrebe filma „Nije loše biti čovek” koji je režirao njen otac Dušan Kovačević. Ulaznice za ovaj koncert su u prodaji i mogu da se kupe u Muzičkoj omladini Novog Sada. Pevačica, čiji se glas može čuti na radijskim stanicama širom Evrope i koja je angažovana na nekoliko različitih  inovativnih koncertnih i muzičkih projekata, za naš list govori o svom predstojećem koncertu u Novom Sadu, borbi za ženska prava povodom Međunarodnog dana žena, ali i o svojoj muzici i uspesima.  

Kakav repertoar pripremate za koncert u Novom Sadu koji će biti održan 8. marta u Sinagogi i hoće li se koncert tematski razlikovati od vaših uobičajenih nastupa?

– S obzirom na to da imamo iza sebe i rad na filmu, muzici za film „Nije loše biti čovek” na repertoaru imamo i nove pesme iz filma koje je komponovao Bajaga. Od poslednjeg druženja sa vašom publikom desilo se mnogo nove muzike koja se emituje na radio stanicama širom regiona i naši koncerti uvek pričaju priču tog muzičkog putovanja kroz nove projekte, ali u svakom gradu uvek imamo nešto specifično što želimo da prenesemo.

Ovim koncertom započinjete svoju prolećnu turneju. Gde ćete to sve nastupati i jeste li uspeli da, nakon što je pandemija odredila nove uslove nastupanja, povratite energiju i spoj sa publikom na koncertima?

– Novi Sad je, sasvim simbolično, s obzirom na to da je rodni grad moje majke i ljudi koje volim i da su se tu sreli moji roditelji, sjajna polazna tačka za nove koncerte. Odatle je i za mene sve krenulo. Sledeći gradovi su, Bože zdravlja, Skoplje, Lazarevac, Niš, Kragujevac, dosta gradova u Srbiji, zatim gradovi Republike Srpske i Crne Gore na leto. Mi ćemo se truditi da u odnosu na okolnosti posetimo što više gradova.

Budući da u Novom Sadu nastupate za Međunarodni dan žena, šta biste rekli, koliko smo u opštoj borbi za toleranciju i ravnopravnost polova odmakli? I jesmo li se udaljili od suštinskog obeležavanja Međunarodnog dana žena?

– Čini mi se da je dosta pozitivnih promena u smislu da se javno i otvoreno priča o nekim temama koje su kada smo mi bili mali bile tabu. To je početak, dug je put ka zaštiti ženskog položaja u ovom svetu.

Povuku me emocije i melodija

Najavili ste da trenutno i sami pišete novu muziku za svoj album. Kako će nove pesme zvučati i šta vas inspiriše dok stvarate?

– Povuku me emocije i melodija, to je tako lep proces, uradila sam dve pesme koje sada treba da snimimo za jedan divan ženski i muški vokal i dve pesme za mene, sa timom sa kojim godinama radim i želim da ih realizujem. To me zaista čini srećnom, bez obzira na to da li je moja muzika ili je neko napisao za mene, već taj kreativni proces.

Da li vam prija pažnja koja se poklanja ženama na taj dan i šta je to što vama izmami osmeh na lice?

– Lepo je obeležiti taj dan nekim lepim događajem, ali sasvim iskreno, taj i takav odnos prema ženi, ali i žene prema muškarcima, treba da bude pođednako važan i lep svakog dana u godini. Ovo je možda idealan dan da pričamo o tome i da to praktikujemo tokom godine.

Šta je za vas definicija jedne uspešne žene 21. veka?

– To je tako složeno pitanje jer, ako razmišljamo na „materijalan” način, pod „uspešna žena” se često misli na karijeru ili ostvarenost u tom smislu. Ako mislimo o duši, uspešna žena je ona koja je istinski ispunjena ljubavlju i unutrašnjim mirom i zadovoljstvom, koja svoju sreću pronalazi u malim životnim stvarima i ume da učini ljude oko sebe srećnijim u svom prisustvu. Spojiti te dve žene, u 21. veku, ogroman je zadatak, ali uz Božiju pomoć je sve moguće.

Jesu li i društvene mreže nametnule ženama neka pogrešna uverenja o lepoti i njihovom ugledu i poziciji u društvu?

– Nažalost, počeli smo da mislimo o izgledu i poziciji u društvu kao apsolutnim merama sreće, ne ja i moja generacija možda, ali mlade devojke to vide i postavljaju na osnovu toga svoje životne priorotete. Izgledati dobro i biti uspešan je lepo, ali postaviti to ispred duhovnog života i rada na unutrašnjem čoveku vodi sigurno u depresiju i nezadovoljstvo i to vidimo danas više nego ikada. Ima super sadržaja na tim istim mrežama, ima ljudi koji osvešćuju ljude i bore se, tako da nije sve crno, treba pronaći te pozitivce i malo se umeti nasmejati toj pojavi, humorom se lečimo.

Spomenuli ste film „Nije loše biti čovek”, u kojem smo vas gledali prošle godine. Šta nakon bioskopskog života ovog filma kažete, da li je publici nedostajalo takvih nežnih priča koje vraćaju veru u ljude?

–  Po reakcijama publike, a posebno u Novom Sadu, rekla bih da jeste. To je potpuno drugačiji film nego što je Dušan pravio do sada i to mi se toliko dopada, što i posle velikog iskustva na filmu ume da nas ozbiljno iznenadi, volim i priču i muziku ovog filma, trenutno se uspešno prikazuje po svetu, u Belgiji, Nemačkoj, Luksemburgu, Češkoj, Švajcarskoj...

Koliko je, iz vaše vizure, danas teško biti čovek i šta su njegovi najveći izazovi?

– Da sačuva svoju dušu! Mi smo, objektivno, načinom života i brzinom misli i podataka poprilično razbijeni. Danas je, mislim, veliki podvig sačuvati unutrašnji mir i umeti živeti.

Koliko vam je prijao izlet u glumački svet i da li biste voleli da se ponovo nađete u nekoj televizijskoj ili filmskoj ulozi?

– Ukoliko bi bio neko mjuzikl - film, zaista bih sa velikom zadovoljstvom, zato sam i bila deo ovog projekta, imala sam pozive za neke slatke serije i filmove baš divnih imena sa televizije i filma, ali bez muzike, to nije to.

Vaša pesma „Cafe” dokaz je da muzika ne zna za granice. Jesu li vas ta internacionalna iskustva i uspesi osvestili i učinili da ne poništavate svoje kvalitete i uslehe, što je negde u osnovi svih nas?

– Pesma „Cafe” je negde moja lična karta, ali i ostale pesme kao „Požuri” koja se emituje u Turskoj na našem jeziku. To su divne stvari, ali mnogo lepše od nas i tih uspeha je upravo muzika. Ona je, bila i ostaje iza nas, jezik neba.

Vladimir Bijelić