БОЖИЋ УЗ ПОРОДИЦУ И МИРИС КУВАНОГ ВИНА! Лена Ковачевић испричала како прославља велики празник, а онда и открила зашто је 2024. за њу била изузетно тешка

Карактеристична по џез музици и поп баладама, Лена је овога пута донела брже песме у другачијим аранжманима, стављајући у тренд носталгичне ноте обојене специфичним емоцијама. 

Прве кораке у музици начинила је на клавирском одсеку у Средњој музичкој школи у Београду, а џез певање дипломирала је на Музичком конзерваторијуму у Амстердаму 2006. године. Школовање у иностранству донело јој је, како је и сама истицала, бројна искуства и сарадње са цењеним музичарима, али и још више страсти и жеље за успехом. Осим што пева, Лена и компонује песме. На новом албуму писала је и текстове за песме, а у разговору за „Дневников” ТВ магазин Лена открива шта овај њен нови звук представља за њу лично. 

 – Годинама сам желела да урадим албум бржих песама, али сам често чула од тадашњих сарадника како то није добра идеја јер моја публика воли баладе. Волим их и ја, али по природи волим брже песме и добру, позитивну енергију и завитлавање и, заправо, све се десило како треба, јер ове брзе песме имају своју тему и упориште у музичком времену и носталгији коју носим. Писала сам већину музике и текстова, а Дарко Димитров, као музички продуцент албума, је то заиста подржао и на томе сам му много захвална. Пратио ме је и веровао ми, а и ја њему – прича на почетку разговора за наш лист певачица Лена Ковачевић. 

Да ли је ова музичка промена успела да вам донесе и промену расположења имајући у виду да за собом остављате тешку годину за вашу породицу?

– Овај албум кренуо је из такве полазне тачке, као појас за спасавање и мало по мало донео огромну радост што овом музиком могу да помогнем себи и можда орасположим још некога. За мене је ово година која мења живот, у сваком смислу. Одлазак мајке изменио је мој свет и оставио ме запитану како да се борим са тугом. У том некаквом мраку сопствене борбе заиста сам видела њен светли лик и невероватну позитивну енергију коју је оставила у аманет мојој породици и мени.

Да ли је било потребно храбрости да ставите један такав задатак пред себе и снимите цео један албум који је жанровски потпуно другачији од свега што сте до сада радили и онога што важи за најслушаније у музици?

– Има већ сада годину дана како сам кренула да спремам тај репертоар и тада сам помислила колико волим тај емотивни денс и преломила да желим да вратим тај звук. Био је ужасно ризичан корак, нисам спавала и јела пре него што смо Дарко Димитров и ја почели да снимамо, али када смо преломили и ушли у тај „мод“ деведесетих онда нам је било лакше са осталим песмама. Истакла бих да је песма „Лето је”, објављена 2020. у мојој обради, постала стварно регионални хит, тако да је и то био показатељ да је тај правац у музици врло добродошао.

Излет у музику деведесетих имали сте управо Ђоганијевом песмом „Лето је”. Постоји ли још нека коју бисте волели да оживите?

– Генерално, волим обраде, свиђа ми се да неке познате песме убацим у другачији стил. Волим и да слушам обраде. Зато су можда моје обраде песама „Лето је” и „Вејте снегови” групе „Зана” имале толики успех. Имам доста тога на листи, али моменат инспирације може све то да измени у тренутку.

У чему се онда проналази инспирација за песме које већ својим звуком буде носталгију? 

– Инспирација је свуда око нас, ја је налазим у људима који ме окружују, у звуцима, у мирисима, у естетици која је некада постојала и са којом сам одрасла. 

Иако на овом албуму имате дует са младим Кендијем, постоји ли неки музичар или бенд који је обележио музичку сцену деведесетих са којим бисте можда волели да укрстите глас у некој денс песми? 

– Драго ми је да се публици и радио-станицимама свиђа мој дует са Кендијем, песма „Mon Amour” већ увелико осваја публику.  Пошто веома волим, у музичком смислу, деведесете истакла бих Кнеза као особу која је изузетан музичар, а која ми је увек давала подршку, од самог почетка моје каријере. На свом албуму „Сан” сам и обрадила његову песму „Срце од меда”, тако да ми је тај звук који он негује одувек био близак. Волим и оно што ради Вана, али ту су и многи други уметници. Као последњи сингл са албум „9” излази песма коју сам радила са Цобијем, кога изузетно поштујем. 

Умеју ли уметничка и креативна размишљања да буду напорна и да закоче неки пројекат? Колико сте пута „бацили” оно што сте написали јер нисте били задовољни до краја? 

– Дешава се да вам инспирација дође, па  онда, ако је фокус на нечему  другом, може и да „оде”. Мада, некада се деси да је боље да нешто мало „одстоји”, па да се добије другачији увид. Све зависи, то је тешко предвидети. Али ја јесам врло посвећена особа и када нешто започнем, трудим се да то увек и доведем до краја, на начин на који сам замислила.

Како се у вашем дому прославља Божић и имате ли неке обичаје које у детињству нисте пропуштали а које сте пренели у своју породицу?

– Прослављам празнике са породицом, волим наше ритуале, музику када смо код куће, гомиле свећица на јелки, кувано вино… Још од детињства волим тај мир на Бадње јутро и црвено небо на Бадње вече, мирис зиме, тако да са породицом идем у цркву и окупљамо око нас драге људе.

Владимир Бијелић