Kraniosakralna tehnika: Lekovita snaga nežnog dodira
– Već šesnaest godina se bavim raznim tehnikama masaže i kada sam na sopstvenom primeru osetila pozitivna dejstva kraniosakralne tehnike poželela sam da ovu vrstu terapije donesem u Srbiju. Moje dugogodišnje iskustvo mi je pomoglo da odmah prepoznam terapeutski potencijal ove tehnike, pa sam odlučila da se temeljnije uputim i edukujem – poverila nam je Novosađanka Tinde Đalai, sada internacionalni kraniosakralni terapeut i kordinator Apledžerovog Interancionalnog Instituta u Srbiji.
– Moje školovanje je počelo u Budimpešti 2016. godine da bih se na kraju obrela u Americi na institutu dr Džona Apledžera koji je utemeljitelj ove tehnike. Prošla sam sve nivoe osnovne edukacija i sada se nalazim na naprednom nivou koji završavam na Floridi. Tokom školovanja sam posetila i Američki Institut u Palm Biču gde volonterski radim s mojom mentorkom Rebekom Flauer. Kao rezultat tog rada rođena je ideja da se ta tehnika dovede ovde i otvori centar u Srbiji. Želja mi je da svo moje stečeno znanje prenesem kolegama, da se počne sa sertifikovanim internacionalnim edukacijama terapeuta za koje sam dobila i zvaničnu licencu.
Ova vrsta terapije je relativno nepoznata kod nas, da li biste nam otkrili o kakvoj se tehnici zapravo radi?
–Mnogi ljudi veruju da je život težak i da je izlečenje bolno. Kraniosakralna tehnika pomaže im da odbace svoja uverenja jer proces izlečenja može biti mnogo nežniji i suptilniji. Ovo je nežna, tehnika dodirom kojom se tretiraju membrane i cerebralna kičmena tečnost koja okružuje i štiti naš mozak i kičmenu moždinu. Ovaj tretman pomaže da se naš nervni sistem na prirodan način samokoriguje oslobađanjem tenzija, koštanih ograničenja, što dovodi do smanjenja bola i stresa, jačanja imunološkog sistema, poboljšanog protoka informacija kroz nerve i poboljšanja opšteg zdravlja. Na ovaj način počinje da se prazne „fioke“ u koje taložimo svakodnevicu na svesnom i nesvesnom nivou. Verujte, da najčešće ni nemamo svest o tome šta smo sve potisnuli u naša tkiva.
Kako je nastala ta tehnika?
– Kraniosakralnu tehniku je razvio dr Džon Apledžer sedamdesetih godina prošlog veka. On je osteopatski lekar kog je časopis „Tajm” nazvao jednim od predstavnika novog talasa inovatora Amerike. Ova tehnika je proistekla iz medicine i predstavlja holistički pristup osteopatiji – manuelnoj tehnici gde se dodirom utvrđuje napetost ili blokada u tkivu koja bi mogla biti direktan ili indirektan uzrok bola ili drugih tegoba, potom se različitim tehnikama oslobađa od bola, uvećava nivo prokrvljenosti i pokreće sistem samoizlečenja tela.
Na koji način deluje ova tehnika?
– U kraniosakralni sistem spada mozak, kičmena moždina, intrakranijalna membrana (opna koja razdvaja levu i desnu hemisferu mozga) i likvora, tečnosti koja okružuje ovaj sistem. Ta tečnost ima svoj ritam, kao i plima i oseka u okeanu. Mi u telu imamo oko 8.000 ritmova, jedan od njih je i kraniosakralni. Kada dođe do prekida protoka tečnosti, može doći do neravnoteže u telu i umu. Kada imamo emocionalne reakcije na iskustva koja izazivaju anksioznost, a ova emocija ne može da se izrazi, ta emocija se pamti, taloži i čuva u ćelijama, tkivima, mišićima, kostima i organima. Za vreme ovog tretmana, telo se opušta, funkcija mozga se usporava i ego sa svojim odbrambenim mehanizmima počinje da se povlači.
Šta se tada dešava?
– Čuvane emocije se tada otpuštaju i isceljuju. Tada pacijenti obično osećaju da su više povezani sa svojim telom i da su sposobni da misle i osećaju jasnije. Ova tehnika smiruje um i uspostavlja vezu između tela i uma, duboko opušta, obnavlja i regeneriše. Terapeut je obučen da oslobađa ograničenja u telu. Emocije su često povezane sa napetošću koja se drži i sakuplja u telu, a ovom tehnikom se oslobađaju i fizička ograničenja i bolovi u celom telu.
Kako se sprovodi? Kako izgleda jedna seansa?
– Seansa traje 60 minuta, odvija se u prijatnom okruženju na stolu za masažu. Pacijent ostaje u potpunosti obučen. Razgovor sa pacijentom je prvi korak, kad se terapeut upozna sa akutnim ili hroničnim problemom, kao i trenutnim i prethodnim životnim okolnostima koje mogu biti povezane sa zdravstvenim tegobama. Potom terapeut rukama prelazi preko celog tela kako bi ustanovio gde su mesta sa ograničenjima ili tenzije da bi dobio uvid u kraniosakralni ritam. Tretmane bi trebalo ponavljati u zavisnosti od slučaja. Preporučljiv ritam je jednom nedeljno, a broj tretmana zavisi od stanja organizma i reakcije tela. Kod akutnih problema je potrebno dolaziti nešto češće, a moguć je i svakodnevni intenzivni program s terapeutom koji ima više stepene edukacije i samim tim i više iskustva.
Kod kojih zdravstvenih problema ova tehnika ne daje rezultate?
– Nisam se još susrela sa nekim slučajem koji nije dao nikakve pomake, ni tokom dugog volontiranja na američkom institutu, ni ovde u Srbiji. To samo govori koliko je ova tehnika blagotvorna. Ipak, postoje i oni koji ne mogu da se tretiraju, a to su ljudi koji imaju aneurizmu, šlog od koga nije prošlo šest meseci i otvoren prelom lobanje.
Kakva su vaša dosadašnja iskustva?
– Moja iskustva su zaista bogata, mogao bi feljton da izađe J... Primetila sam da ova tehnika ne samo da blagotvorno deluje, nego poboljšava efekte primene i nekih drugih tretmana. Naglasila bih, da ova tehnika nije čarobni štapić koji može da reši sve probleme i nečiji životni haos, ali može pomoći da se osoba dovede u stanje kada će se lakše nositi sa stresom i s lakoćom rešavati probleme koje donosi svakodnevica.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva