Jezikomanija: Pra­vil­no je iza

Po­gre­šno! Tre­ba­lo bi: „Na­ve­de­ni po­da­ci, re­kao je u di­sku­si­ji is­ku­sni pro­fe­sor, NAJ­BO­LJI SU do­kaz...” Skra­će­ni ob­lik gla­go­la SU je en­kli­ti­ka, a one ne sme­ju do­ći na po­če­tak ak­ce­nat­ske ce­li­ne!

En­kli­ti­ke su ne­na­gla­še­ni (ne­ak­cen­to­va­ni) ob­li­ci po­moć­nih gla­go­la (je­sam, bi­ti, hte­ti) i lič­nih za­me­ni­ca (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona): JOJ (od lič­ne za­me­ni­ce ONA), SAM/JE (od po­moć­nog gla­go­la JE­SAM), ĆE (od po­moć­nog gla­go­la HTE­TI)...

En­kli­ti­ke tre­ba da sto­je na dru­gom me­stu u je­zič­koj ce­li­ni ili na dru­gom me­stu u re­če­ni­ci. Po­što ne mo­gu bi­ti ak­cen­to­va­ne, en­kli­ti­ke se na­sla­nja­ju na pret­hod­nu reč, či­ne­ći s njom ak­ce­nat­sku ce­li­nu. Iz tog raz­lo­ga, en­kli­ti­ka NE SME sta­ja­ti iza za­re­za, kao što je ni­ko ne sta­vlja na po­če­tak re­če­ni­ce.

Ne ka­že­mo: SAM SE umo­ri­la od pi­sa­nja, ne­go: Umo­ri­la SAM SE od pi­sa­nja. Pot­pu­no je ista gre­ška: Je­le­na i Ta­ma­ra, mo­je do­bre dru­ga­ri­ce, SU DO­ŠLE...

Tre­ba re­ći: Je­le­na i Ta­ma­ra, mo­je do­bre dru­ga­ri­ce, DO­ŠLE SU...ili JE­SU DO­ŠLE, ako (u ovom kon­kret­nom slu­ča­ju) ho­će­mo da na­gla­si­mo da JE­SU, a ne NI­SU do­šle.

Da sve bu­de za­ni­mlji­vi­je tu su i pro­kli­ti­ke. Pro­kli­ti­ke su re­či ko­je či­ne ak­ce­nat­sku ce­li­nu sa reč­ju iza: U DVO­RI­ŠTU, gde je ve­znik U – pro­kli­ti­ka! O to­me će­mo u ne­kom na­red­nom tek­stu...

Na­ta­ša Mir­ko­vić