Tamara Dragičević o ulozi u filmu „Toma“: Silvana je bila graciozna i dostojanstvena

Glumica je u intervjuu za „Dnevnik“ istakla da je, nimalo pristrasno, nakon prvog gledanja ovog filma bila iskreno oduševljena, a da su upravo emocije i dobar scenario ovaj film gurnuli u prvi plan u bioskopskim salama.

– Nisam znala šta mi se desilo, toliko emocija različitih - od suza, do smeha, da vam dođe da zapevate, da ustanete, da zaigrate, sve se toliko smenjuje. Znala sam scenario, ali bila sam raspamećena i znala sam da to teško može da se ne dopadne publici, baš kao što sam ja imala dobar utisak kada sam izašla iz bioskopa. Znala sam da publici može samo još više da se dopadne film, jer ga oni potpuno rasterećeni gledaju. Mislim da je ovo film koji vraća neke prave vrednosti, budi ljubav u ljudima, i razne emocije. Tu je utkana i nostalgija i sreća i tuga. I treba nam i volimo svi da se isplačemo i smejemo, a sve vam se to desi u ovom filmu – naglasila je Tamara Dragičević na početku intervjua za naš list. 

Koliko ste pre filma znali o Silvaninom radu i koliko ste ranije slušali njenu muziku?

– Znala sam, kao i većina, dosta njenih pesama, ali nisam mnogo bila upoznata s njenim životom. I, kada sam dobila poziv za kasting, bila sam iznenađena, presrećna i preuzbuđena i shvatila sam koliko zapravo mislim da znam o njoj, a svi smo imali utisak da je ona živa kroz svoju muziku. Na svim važnim događajima, proslavama je nezaobilazna, bar njena pesma „Noćas mi srce pati“. Onda sam sela i počela da se bavim njenim životom, njenom muzikom i tek tada mislim da sam je i upoznala i da sam mogla da proniknem u njenu dušu, njen pogled i to kako je pevala. Interesantno je da je ona itužne i vesele pesme uvek pevala s nekom setom. Imala je neku tugu, težinu i emociju u svom glasu, nešto slično što je Toma imao i što osećamo u njegovim pesmama. To je, kad nešto radite iz duše. Njihove duše su se susrele sa našim i stvarno smo svi radili punog srca od početka. Valjda je to neka odgovornost prema tim ljudima koje ceniš. Stvarno smo dali puno srce, svu emociju i uživali u snimanju. Nisam mogla da budem skromna dok smo snimali.

Rekli ste da Silvana sa sobom nosi tugu i setu, gde ste je vi pronašli?

– U sebi. To nikako smela da bude imitacija Silvane i Tome, nego je trebalo da ih oživimo i donesemo svoju verziju, što bliže onome što publika pamti i vidi kroz ljude i velike umetnike. Mislim da što smo tome bliži to je i veći uspeh. Mislim da smo uspeli da probudimo to i da ljudi osete ono što smo i mi osetili dok smo radili na filmu.

Koliko je bilo teško pripremiti se za ulogu Silvane Armenulić?

– Spremala sam se za kasting, a posebna je odgovornost kada su mi saopštili da sam dobila ulogu. Malo mi je trebalo da se saberem, onda smo bili u karantinu i zatvoreni, imali smo vremena da se presaberemo. Dve nedelje pred snimanje sam krenula da ulazim u njen lik i da je probudim u sebi. Krenula sam da gledam sve što postoji o njoj na Jutjubu. Ima tek nekoliko njenih intervjua. Bio je to jedan baš veliki izazov i čast.

Pretpostavljam da je tokom snimanja bilo onih koji su Silvanu poznavali, a koji su svojim savetima želeli da vam ispričaju kakva je ona zapravo bila. Koliko su vam oni pomagali ili odmagali dok ste radili?

– Nisam nailazila na mnogo njih. Mislim da je malo ljudi koji su je tako dobro poznavali i živeli to vreme kada je ona bila živa i na vrhuncu svoje karijere, tako da i nisam mogla da dođem do nekih proverenih informacija. Imala sam scenario, neke njene intervjue i nastupe. I ono što su o njoj rekli drugi u dokumentarnim zapisima o njoj i o nesreći koju je doživela. Sve mi je to značilo. Svakako da sam sve što može meni da pomogne odvajala i prikupljala.

Kako vi gledate na njen odnos sa Tomom, mislite li da je bio zaista takav kako je predstavljen na filmu?

– Kroz scenario je to ispričano kao jedna nikad ostvarena ljubav i priča o tome da je Toma od prvog trenutka bio zaljubljen u nju pa do kraja njenog života. Ja verujem da je ona njega obožavala. Sigurna sam u to da su se njihove duše pronašle i prepoznale, ali da to nikada nije bila realizovana ljubavna priča. I ne možemo znati da li je on stvarno bio toliko zaljubljen u nju, da li i koliko.

Koju Silvaninu osobinu biste izdvojili kao dominantnu? Šta je najbolje opisuje? 

– Ona je uvek bila graciozna i dostojanstvena, delovala je nedodirljivo. Nosila je tugu koju je vešto prikrivala ili je mislila da prikriva. Tanana duša, ali jedna velika diva. Nije bio lak njen životni put. Pevala je kao mlada po kafanama, a došla je do jedne zaista dive. Takvu je pamtimo. Sigurno da to nije bio lak put, ali kod nje je sve nekako bilo dostojanstveno, i sve je s ponosom nosila. Mlada je nažalost umrla, to je bila velika tragedija. 

Prošle godine se pojavila informacija da će čak i o njenom životu da se snimi film. Šta mislite kakav bi to scenario trebalo da bude posvećen upravo njenom životu?

– Ne znam, teško mi je iz ove perspektive da pričam o tome. Čula sam i ja nešto o tome, a da li će se to realizovati i kako zaista ne znam.

Vladimir Bijelić