Тамара Драгичевић о улози у филму „Тома“: Силвана је била грациозна и достојанствена

Глумица је у интервјуу за „Дневник“ истакла да је, нимало пристрасно, након првог гледања овог филма била искрено одушевљена, а да су управо емоције и добар сценарио овај филм гурнули у први план у биоскопским салама.

– Нисам знала шта ми се десило, толико емоција различитих - од суза, до смеха, да вам дође да запевате, да устанете, да заиграте, све се толико смењује. Знала сам сценарио, али била сам распамећена и знала сам да то тешко може да се не допадне публици, баш као што сам ја имала добар утисак када сам изашла из биоскопа. Знала сам да публици може само још више да се допадне филм, јер га они потпуно растерећени гледају. Мислим да је ово филм који враћа неке праве вредности, буди љубав у људима, и разне емоције. Ту је уткана и носталгија и срећа и туга. И треба нам и волимо сви да се исплачемо и смејемо, а све вам се то деси у овом филму – нагласила је Тамара Драгичевић на почетку интервјуа за наш лист. 

Колико сте пре филма знали о Силванином раду и колико сте раније слушали њену музику?

– Знала сам, као и већина, доста њених песама, али нисам много била упозната с њеним животом. И, када сам добила позив за кастинг, била сам изненађена, пресрећна и преузбуђена и схватила сам колико заправо мислим да знам о њој, а сви смо имали утисак да је она жива кроз своју музику. На свим важним догађајима, прославама је незаобилазна, бар њена песма „Ноћас ми срце пати“. Онда сам села и почела да се бавим њеним животом, њеном музиком и тек тада мислим да сам је и упознала и да сам могла да проникнем у њену душу, њен поглед и то како је певала. Интересантно је да је она итужне и веселе песме увек певала с неком сетом. Имала је неку тугу, тежину и емоцију у свом гласу, нешто слично што је Тома имао и што осећамо у његовим песмама. То је, кад нешто радите из душе. Њихове душе су се сусреле са нашим и стварно смо сви радили пуног срца од почетка. Ваљда је то нека одговорност према тим људима које цениш. Стварно смо дали пуно срце, сву емоцију и уживали у снимању. Нисам могла да будем скромна док смо снимали.

Рекли сте да Силвана са собом носи тугу и сету, где сте је ви пронашли?

– У себи. То никако смела да буде имитација Силване и Томе, него је требало да их оживимо и донесемо своју верзију, што ближе ономе што публика памти и види кроз људе и велике уметнике. Мислим да што смо томе ближи то је и већи успех. Мислим да смо успели да пробудимо то и да људи осете оно што смо и ми осетили док смо радили на филму.

Колико је било тешко припремити се за улогу Силване Арменулић?

– Спремала сам се за кастинг, а посебна је одговорност када су ми саопштили да сам добила улогу. Мало ми је требало да се саберем, онда смо били у карантину и затворени, имали смо времена да се пресаберемо. Две недеље пред снимање сам кренула да улазим у њен лик и да је пробудим у себи. Кренула сам да гледам све што постоји о њој на Јутјубу. Има тек неколико њених интервјуа. Био је то један баш велики изазов и част.

Претпостављам да је током снимања било оних који су Силвану познавали, а који су својим саветима желели да вам испричају каква је она заправо била. Колико су вам они помагали или одмагали док сте радили?

– Нисам наилазила на много њих. Мислим да је мало људи који су је тако добро познавали и живели то време када је она била жива и на врхунцу своје каријере, тако да и нисам могла да дођем до неких проверених информација. Имала сам сценарио, неке њене интервјуе и наступе. И оно што су о њој рекли други у документарним записима о њој и о несрећи коју је доживела. Све ми је то значило. Свакако да сам све што може мени да помогне одвајала и прикупљала.

Како ви гледате на њен однос са Томом, мислите ли да је био заиста такав како је представљен на филму?

– Кроз сценарио је то испричано као једна никад остварена љубав и прича о томе да је Тома од првог тренутка био заљубљен у њу па до краја њеног живота. Ја верујем да је она њега обожавала. Сигурна сам у то да су се њихове душе пронашле и препознале, али да то никада није била реализована љубавна прича. И не можемо знати да ли је он стварно био толико заљубљен у њу, да ли и колико.

Коју Силванину особину бисте издвојили као доминантну? Шта је најбоље описује? 

– Она је увек била грациозна и достојанствена, деловала је недодирљиво. Носила је тугу коју је вешто прикривала или је мислила да прикрива. Танана душа, али једна велика дива. Није био лак њен животни пут. Певала је као млада по кафанама, а дошла је до једне заиста диве. Такву је памтимо. Сигурно да то није био лак пут, али код ње је све некако било достојанствено, и све је с поносом носила. Млада је нажалост умрла, то је била велика трагедија. 

Прошле године се појавила информација да ће чак и о њеном животу да се сними филм. Шта мислите какав би то сценарио требало да буде посвећен управо њеном животу?

– Не знам, тешко ми је из ове перспективе да причам о томе. Чула сам и ја нешто о томе, а да ли ће се то реализовати и како заиста не знам.

Владимир Бијелић