OkoTVoko: Grad bez ljudi
Severina je privedena na Novom Beogradu jer je vozila automobil u vreme zabrane policijskog časa. I odmah je bez nagodbe platila kaznu.
Popularna pevačica je zaboravila da nije u Zagrebu gde takvih mera nema i ostvarila su joj se proročke reči njene pesme da je videla grad bez ljudi. Kako je krenulo videće ona i „snijeg u maju”. Lepa Brena je pustila suzu u jutarnjem programu jer je videla kako po balkonima u Italiji masovno pevaju njenu pesmu „Kolovođo”. Uopšte ne znam tajnu te pesme jer se ona pevala i na čuvenom koncertu u zagrebačkoj Areni. Očigledno je dovoljno vesela pesma da podigne raspoloženje u vremenima depresije. Brena je među prvima krenula sa uspešnim nastupima na društvenim mrežama jer je preko moderne tehnologije uspela da okupi svoj bend i prateće vokale sa svih strana. Aca Lukas se odlučio da napravi svirku na svom balkonu uz pratnju svog benda ali tu je odmah nastala polemika otkud Lukasu dozvola da peva sa bendom dok drugi improvizuju u kućni uslovima. Poznat po tome da je bez dlake na jeziku Lukas je škorpionski odgovorio svojim opomentima. A onda je nastao rat na relaciji Lukas - Zoran Kesić i Ivan Ivanović i pretnje tužbama. Potom je najavljen nastup Željka Joksimovića i tu je odmah nastavljena galama na društvenim mrežama zašto se peva dok se umire. Ali i kod Jokse je stvar ideološka ko peva i ko ne peva.
Meni će za celu ovu pandemiju ostati fascinantan snimak Andrea Bočelija kako sam nastupa na ukleto praznim ulicama ispred katedrale i to je bio najbolji odgovor kako se morao obeležiti ovaj tužni Uskrs. Čitav prenos ovog koncerta bio je video i televizijski spektakl sa mnogo tuge. I dok Indira, bivša pevačice Kolonije, sjajno vežba u svojoj teretani sa suprugom, u pravu je Jelena Rozga koja kaže da je sve poput njene pesme „Dani su bez broja, ideje i boja”.
Biljana Srbljanović i Đorđe David su hrabro progovorili o svojoj bolesti pred kamerama. Ali ovde se to ne ceni. Odmah se jave dežurni hejteri koji u svemu vide šmire ili teoriju zavere. Niko nikome ništa ne veruje. I koliko god izgleda bizarno, najviše je profitirao Baka Prase. Prvo je napravio maske sa svojim logom i zaradio 151.000 dinara. Jureći svojim porešeom prekršio je policijski čas i u 17 časova i 05 minuta je bio priveden, da bi ga odveli do Doma zdravlja gde mu je izmerna temperatura 37,5. Nakon svega Bogdan Ilić se obratio svojim pratiocima i rekao kako su čitavu stvar tabloidni mediji naduvali. I seo je za klavir i odsvirao pesmu Anastasije Ražnatović „Rane”. Zanimljiv je i podatak da je njegov otac, poznati sveštanik Nenad Ilić, koji ima još troje dece ali nijedno po karakteru i po biznis sposobnostima nije ravno Baki Prasetu. Jako su zanimljivi njihovi zajednički klipovi na Jutjubu gde otac Nenad gostuje kod sina Bogdana. Rado sam gledao ovog sveštenika kod Marine Rajević Savić na BK televiziji u emisiji „Dok anđeli spavaju”. I ne čudi me njegova izjava za jedan domaći nedeljnik: „Moj sin, Baka Prase, će više učiniti za Srbiju nego ja”. Koliko god da deluje ta izjava apsurdna ona je u suštini tačna. Baka Prase je simbol jedne nove Srbije koja se tektonski menja. U tom smislu je zanimljiva i pojava DJ Žeksa. Željko Mitrović zaslužuje celu jednu kolumnu pošto je sve vreme vanrednog stanja imao svoj rijalti pa ću ga za sada samo nazvati Alan Čumak ćirilične korone jer njegovi ekperimenti zaslužuju analizu barem na dve šlajfne teksta. Za to vreme kod Milomira Marića, dr Branislav Nestorović je rekao da su ga prozvali stend-ap koRONičar. Kod nas je sve naglavačke - stend-ap komičari, novinari i vlasnici medija se bave medicinom, a pojedini lekari se trude da budu duhoviti.
Mile Kekin je za svoje „Hladno pivo” napisao odličnu pesmu „I ovo će proći” misleći na koronu, ali šta ćemo s ekonomskim i psihičkim posledicama pandemije. Događaji idu brzinom svetlosti, a rokovi za zaključenja broja sve kraći. Stiže Prvi maj, Đurdevdan i sneg u maju, pa da vam saopštim ima li nam spasa. Svima koji prežive sve naše budalaštine trebaće dobar psihijatar ili psihoterapeut. Reče mi neko u jednom mejlu da smo unikatna zemlja - ja bih rekao ovako nešto ne postoji na svetu.
Aleksandar Filipović