Jasmina Sanader, kostimografkinja i dizajnerka: Torba je mala ženska tajna

Posetioci će njen rad i brend „Brutto Netto Bags” moći da pogledaju sve do 8. decembra do kada je izložba i otvorena.

Dajući svakom komadu efekat skulpturalnosti izradila je torbe u crnoj boji od štepane postave i laka. Kako nam je rekla, sve one su unikatne i lagane, pa mogu da se napune sadržajem za razliku od kožnih torbi, koje su zbog samog materijala u startu dosta teže.

– Ideja je bila da se u zavisnosti od sadržaja i veličina torbe menja, pa  tako npr. možete da je presavijete i nosite je kao klač – rekla je Jasmina i dodala da su njene torbe nosive u svakoj prilici. – Praksa je pokazala da se žene najbolje snalaze i najbolje kombinuju sa crnom torbom. Tako su pola problema rešile i uštedele muževima novac (smeh). Sa istom crnom torbom možete da idete na razna mesta od jutra do večeri, a da to neko možda i ne primeti.

Dizajnerka dodaje i da je torba mala ženska tajna, sklonište i tvrđava u koju ne može svako da uđe, te da je zato i smatra veoma bitnim aksesoarom.

– Zaista je privilegija kada nekome kažete da uzme nešto iz vaše torbe.  Dajete apsolutno poverenje nekome da uđe u vaše carstvo. To je vaša intima – naglasila je Jasmina Sanader i dodala da je sa izradom ovog nezaobilaznog modnog dodatka u svakom ženskom garderoberu i počela baš u Novom Sadu.

Napomenula je da se njene torbe iz kolekcije „Urban Black“ nose isključivo uz dobru volju, osmeh i zgodnog partnera. Kroz smeh je dodala da partner možda ne može da stane u torbu, ali da može da je pridrži.

Ova umetnica ne voli da svojim radovima šalje određene poruke, jer smatra da je vreme takvog odnosa prema modi odavno prevaziđeno.

– Zašto bih ja išta poručivala? I odgovor na pitanje o tome gde dizajneri pronalaze inspiraciju je intiman. Zašto bih ja nekome rekla gde sam je pronašla? To je tajna. Mislim da inspiracija stanuje u umetniku. On je taj koji samo treba da uhvati taj neki momenat koji će da okine inspiraciju, koja već postoji u njemu. Ako tražite inspiraciju, vi ste onda priučen umetnik. Takvih ima koliko god hoćete – istakla je naša sagovornica. 

Jasmina Sanader je do sada realizovala više od 30 mini kolekcija modnih aksesoara koje su svoje premijere doživele na Beogradskoj nedelji mode. Kroz brend „Cyber Coffee” izrađuje nakit od matica, šajbni, potezača za rajsferšluse i ostale materijale koji se koriste u svakodnevnom životu, neprestano insistirajući na reciklaži. Dizajnerka je za svoju kolekciju torbi „Knjiga nadohvat ruke“ dobila Modni oskar, a pripala joj je i Zlatna forma za već pomenutu kolekciju i brend nakita „Cyber Coffee”.

Bila je saradnica i u realizaciji mnogih stranih filmova, a autorka je kostima u brojnim ostvarenjima poput: „Bulevar revolucije“ „Nataša“, „Mehanizam“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Diši duboko“, „Srpski film“ i drugim. Za određene filmske kostime je dobila Kristalnu prizmu i tri Zlatne mimoze. Za razliku od dizajniranja, koje sama planira, na poslovni angažman kostimografi „sede u izlogu i čekaju da ih izaberu“, kako kaže Jasmina, te je na tom poslovnom planu trenutno na pauzi.

– Ranije se sa mnogo većim sumama raspolagalo i kostimograf je bio zaista autor. Šili su se kostimi za njih. Sada on dobije dva, tri sponzora od producenta i mora novu vrstu kreativnosti da pokaže, da od nekog drugog materijala kreira, a da gledaoce ubedi da je to karakter i lik koga oblači – objasnila je naša sagovornica.

Jasmina je dodala da se danas sve više snimaju filmovi sa savremenom tematikom, zbog čega mnogi kostimografi smatraju da je lakše napraviti kostime. Ona misli da u kostimografiji nema razlike u tome da li se prave kreacije za savremenu priču ili epohu.

Jasmina važi za ženu britkog jezika, koja već nekoliko godina na svom Fejsbuk profilu piše „Modni KuKuKriK“ u kojem ističe svoj sud o domaćoj modnoj sceni i hronici kulture življenja. Kako je i sama rekla, njena hronika je krik jednog vremena, u kojoj piše sve ono što se tiče mode u najširem smislu. Iako su pojedini magazini odbili da objavljuju njenu modnu hroniku, ispostavilo se da neretko prenose njen „krik“.

– Kritika ne postoji. Možda i ne treba da postoji. Mislim da je to prevaziđen vid komunikacije između dela i onoga kome je ono namenjeno – zaključila je dizajnerka modnih aksesoara i dodala da će drugima prepustiti da komentarišu njene torbe iz nove kolekcije koju je predstavila u Novom Sadu.  

Tekst i foto: Vladimir Bijelić