Јасмина Санадер, костимографкиња и дизајнерка: Торба је мала женска тајна

Посетиоци ће њен рад и бренд „Brutto Netto Багс” моћи да погледају све до 8. децембра до када је изложба и отворена.

Дајући сваком комаду ефекат скулптуралности израдила је торбе у црној боји од штепане поставе и лака. Како нам је рекла, све оне су уникатне и лагане, па могу да се напуне садржајем за разлику од кожних торби, које су због самог материјала у старту доста теже.

– Идеја је била да се у зависности од садржаја и величина торбе мења, па  тако нпр. можете да је пресавијете и носите је као клач – рекла је Јасмина и додала да су њене торбе носиве у свакој прилици. – Пракса је показала да се жене најбоље сналазе и најбоље комбинују са црном торбом. Тако су пола проблема решиле и уштеделе мужевима новац (смех). Са истом црном торбом можете да идете на разна места од јутра до вечери, а да то неко можда и не примети.

Дизајнерка додаје и да је торба мала женска тајна, склониште и тврђава у коју не може свако да уђе, те да је зато и сматра веома битним аксесоаром.

– Заиста је привилегија када некоме кажете да узме нешто из ваше торбе.  Дајете апсолутно поверење некоме да уђе у ваше царство. То је ваша интима – нагласила је Јасмина Санадер и додала да је са израдом овог незаобилазног модног додатка у сваком женском гардероберу и почела баш у Новом Саду.

Напоменула је да се њене торбе из колекције „Урбан Блацк“ носе искључиво уз добру вољу, осмех и згодног партнера. Кроз смех је додала да партнер можда не може да стане у торбу, али да може да је придржи.

Ова уметница не воли да својим радовима шаље одређене поруке, јер сматра да је време таквог односа према моди одавно превазиђено.

– Зашто бих ја ишта поручивала? И одговор на питање о томе где дизајнери проналазе инспирацију је интиман. Зашто бих ја некоме рекла где сам је пронашла? То је тајна. Мислим да инспирација станује у уметнику. Он је тај који само треба да ухвати тај неки моменат који ће да окине инспирацију, која већ постоји у њему. Ако тражите инспирацију, ви сте онда приучен уметник. Таквих има колико год хоћете – истакла је наша саговорница. 

Јасмина Санадер је до сада реализовала више од 30 мини колекција модних аксесоара које су своје премијере доживеле на Београдској недељи моде. Кроз бренд „Cyber Coffee” израђује накит од матица, шајбни, потезача за рајсфершлусе и остале материјале који се користе у свакодневном животу, непрестано инсистирајући на рециклажи. Дизајнерка је за своју колекцију торби „Књига надохват руке“ добила Модни оскар, а припала јој је и Златна форма за већ поменуту колекцију и бренд накита „Cyber Coffee”.

Била је сарадница и у реализацији многих страних филмова, а ауторка је костима у бројним остварењима попут: „Булевар револуције“ „Наташа“, „Механизам“, „Јесен стиже, дуњо моја“, „Диши дубоко“, „Српски филм“ и другим. За одређене филмске костиме је добила Кристалну призму и три Златне мимозе. За разлику од дизајнирања, које сама планира, на пословни ангажман костимографи „седе у излогу и чекају да их изаберу“, како каже Јасмина, те је на том пословном плану тренутно на паузи.

– Раније се са много већим сумама располагало и костимограф је био заиста аутор. Шили су се костими за њих. Сада он добије два, три спонзора од продуцента и мора нову врсту креативности да покаже, да од неког другог материјала креира, а да гледаоце убеди да је то карактер и лик кога облачи – објаснила је наша саговорница.

Јасмина је додала да се данас све више снимају филмови са савременом тематиком, због чега многи костимографи сматрају да је лакше направити костиме. Она мисли да у костимографији нема разлике у томе да ли се праве креације за савремену причу или епоху.

Јасмина важи за жену бритког језика, која већ неколико година на свом Фејсбук профилу пише „Модни КуКуКриК“ у којем истиче свој суд о домаћој модној сцени и хроници културе живљења. Како је и сама рекла, њена хроника је крик једног времена, у којој пише све оно што се тиче моде у најширем смислу. Иако су поједини магазини одбили да објављују њену модну хронику, испоставило се да неретко преносе њен „крик“.

– Критика не постоји. Можда и не треба да постоји. Мислим да је то превазиђен вид комуникације између дела и онога коме је оно намењено – закључила је дизајнерка модних аксесоара и додала да ће другима препустити да коментаришу њене торбе из нове колекције коју је представила у Новом Саду.  

Текст и фото: Владимир Бијелић