EVROPSKI FILMOVI PROTIV HOLIVUDSKIH BLOKBASTERA Izuzetna ostvarenja nastala van Američke filmske industrije

Ret­ko se de­ša­va da ne­ki evrop­ski film bu­de pre­po­znat od stra­ne Ho­li­vu­da, me­đu­tim, upra­vo to se de­si­lo fil­mu „Ana­to­mi­ja pa­da“, a po­ne­kad se do­ga­đa i da film pri­vu­če ve­li­ku pa­žnju na­kon što se, na osno­vu ori­gi­na­la, sni­mi film na en­gle­skom je­zi­ku, kao što je to slu­čaj sa šved­skim ostva­re­njem „Čo­vek po ime­nu Uve“. Uko­li­ko su vam do­ja­di­li ho­li­vud­ski blok­ba­ste­ri, po­gle­daj­te ne­ki od od­lič­nih evrop­skih fil­mo­va s na­še li­ste.

Fran­cu­ski film „Ana­to­mi­ja pa­da” osvo­jio je Zlat­nu pal­mu u Ka­nu, šest na­gra­da Ce­zar, šest Evrop­skih film­skih na­gra­da, dva Zlat­na glo­bu­sa i jed­nu BAF­TA na­gra­du, ali ga Fran­cu­zi ni­su iza­bra­li za svog kan­di­da­ta za Oska­ra za naj­bo­lji stra­ni film, ali je ipak imao pet no­mi­na­ci­ja za pre­sti­žni ki­pić. Ovaj fe­no­me­nal­ni sce­na­rio na­pi­sa­la je Ži­stin Tri­jet, u sa­rad­nji sa su­pru­gom Ar­tu­rom Ha­ra­ri­jem. Sa­ma rad­nja ovog fran­cu­skog sud­skog tri­le­ra pra­ti is­tra­gu knji­žev­ni­ce San­dre, ko­ju tu­ma­či San­dra Hi­ler, ko­ja je op­tu­že­na za ubi­stvo svog su­pru­ga. Osim sud­skog pro­ce­sa, „Ana­to­mi­ja pa­da“ isto­vre­me­no se ba­vi i is­tra­gom nji­ho­vog bra­ka, po­la­ko ot­kri­va­ju­ći de­lo­ve nji­ho­vog pri­vat­nog ži­vo­ta i to do naj­sit­ni­jih de­ta­lja, ka­ko bi me­di­ji, jav­nost, ali i sa­mi gle­da­o­ci mo­gli da se­ci­ra­ju ceo slu­čaj za se­be.

Iako se o to­me mo­žda ne zna mno­go, ita­li­jan­sko ostva­re­nje iz 2016. go­di­ne „Pot­pu­ni stran­ci“, ori­gi­nal­nog na­zi­va „Per­fet­ti sco­no­sci­u­ti“, ušao je u Gi­ni­so­vu knji­gu re­kor­da. Ovu ko­me­di­ja-dra­mu re­ži­rao je Pa­o­lo Đe­no­ve­ze, a film je po­sti­gao ka­ko kri­tič­ki ta­ko i ko­mer­ci­jal­ni uspeh. Osim što je osvo­jio na­gra­du Da­vid di Do­na­tel­lo za naj­bo­lji film, za­ra­div­ši vi­še od 16 mi­li­o­na evra u Ita­li­ji, ostva­re­nje je ušlo i u Gi­ni­so­vu knji­gu re­kor­da, jer je na­pra­vlje­no vi­še od 20 ri­mej­ko­va, ta­ko da su mno­ge dr­ža­ve po­put Fran­cu­ske, Ru­si­je, Ki­ne, Špa­ni­je, Ne­mač­ke i dru­ge, na­pra­vi­le ver­zi­ju ovog fil­ma na svom je­zi­ku. Iako se rad­nja od­vi­ja u sa­mo jed­noj pro­sto­ri­ji, u sta­nu, neo­če­ki­va­ni obr­ti ovom fil­mu da­ju za­ni­mlji­vu di­na­mi­ku, a gle­da­o­ci sa ne­iz­ve­sno­šću iš­če­ku­ju sva­ki sle­de­ći ko­rak glav­nih pro­ta­go­ni­sta.

Je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih špan­skih fil­mo­va pro­na­šao je svo­je me­sto i na ame­rič­kom tr­ži­štu, a to je upra­vo fran­ši­za „Tri me­tra iz­nad ne­ba“. Naj­za­pa­že­ni­ji špan­ski glu­mac Ma­rio Ka­sas, za­jed­no sa ko­le­gi­ni­com Ma­ri­jom Bal­ver­de, opu­sto­šio je ka­ko bla­gaj­ne u Špa­ni­ji ta­ko i u či­ta­vom sve­tu ka­da se lju­bav­na pri­ča li­ko­va ko­je tu­ma­če, Ha­čea i Ba­bi, na­šla na ve­li­kim ekra­ni­ma. Iako je film za­sno­van na isto­i­me­noj knji­zi ita­li­jan­skog pi­sca Fre­de­ri­ka Mo­čea, po­pu­la­ri­za­ci­ja pri­če do­šla je tek na­kon što je re­ži­ju za film uzeo u ru­ke Fer­nan­do Gon­za­les Mo­ri­na, i ovoj dra­mi udah­nuo pot­pu­no no­vi ži­vot. Ova ro­man­tič­na dra­ma pra­ti pri­ču dvo­je mla­dih lju­di ko­ji pri­pa­da­ju pot­pu­no dru­ga­či­jim sve­to­vi­ma. Ba­bi je de­voj­ka iz imuć­ne po­ro­di­ce, ne­is­kva­re­na i ko­ja po­štu­je pra­vi­la, dok je Ha­če bun­tov­ni mo­mak ko­ji je neo­d­go­vo­ran, i ko­ji je za­vi­snik od adre­na­li­na i opa­sno­sti. Iako su pot­pu­no raz­li­či­ti, Ha­če i Ba­bi se svim sna­ga­ma bo­re za svo­ju lju­bav.

Osim to­ga što po­sti­žu ve­li­ku po­pu­lar­nost me­đu do­ma­ćom pu­bli­kom, srp­ski fil­mo­vi su po­ne­kad pri­me­će­ni i od stra­ne Ho­li­vu­da i ame­rič­ke pu­bli­ke.

Upra­vo ta­ko je i ostva­re­nje „Dok su oni le­te­li na Me­sec” po­sta­lo pr­vi srp­ski krat­ki igra­ni film ko­ji je na­gra­đen u Ho­li­vu­du. Na­i­me, na film­skom fe­sti­va­lu HollyShorts, odr­žan u ču­ve­nom Ki­ne­skom Te­a­tru na Ho­li­vud bu­le­va­ru, ovaj krat­ki igra­ni film Bo­ri­še Si­mo­vi­ća osvo­jio je na­gra­du za naj­bo­lji in­ter­na­ci­o­nal­ni film. Na­gra­da pod­ra­zu­me­va i di­stri­bu­ci­ju ostva­re­nja i na dru­gim fe­sti­va­li­ma ši­rom Ame­ri­ke.

Film „Pod­ze­mlje” ču­ve­nog Emi­ra Ku­stu­ri­ce, je­dan je od sto ostva­re­nja, od 1911. do 1999. go­di­ne, ko­je je Ju­go­slo­ven­ska ki­no­te­ka pro­gla­si­la za kul­tur­no do­bro od ve­li­kog zna­ča­ja. Sni­mljen je u srp­sko-fran­cu­sko-ne­mač­ko-ma­đar­skoj ko­pro­duk­ci­ji, a Ku­stu­ri­ca je upra­vo za­hva­lju­ju­ći ovom fil­mu po­stao je­dan od sa­mo šest re­di­te­lja na sve­tu ko­ji je dva pu­ta osvo­jio Zlat­nu pal­mu. Pod­se­ti­mo, pr­vi put ju je do­bio za ostva­re­nje „Otac na slu­žbe­nom pu­tu”.

Ka­da je ju­go­slo­ven­ski film „Sku­plja­či per­ja” 1968. go­di­ne bio no­mi­no­van za Oska­ra, na do­de­li se do­go­dio pra­vi skan­dal. Na­i­me, film je re­ži­rao Alek­san­dar Sa­ša Pe­tro­vić, dok je u kon­ku­ren­ci­ji bio i film Jir­ži Mencl, sa fil­mom „Stro­go kon­tro­li­sa­ni vo­zo­vi”. Ka­da je na ce­re­mo­ni­ji vo­di­telj Bob Ho­up pro­či­tao po­bed­ni­ka za naj­bo­lji stra­ni film, svi su osta­li zbu­nje­ni. Ume­sto Men­cla, vo­di­telj je iz­go­vo­rio ime Sa­še Pe­tro­vi­ća, a na­gra­du je do­bio film „Stro­go kon­tro­li­sa­ni vo­zo­vi”.

U mo­ru lju­bav­nih ho­li­vud­skih fil­mo­va, jed­no dan­sko ostva­re­nje do­bi­lo je svoj pro­stor na stri­ming plat­for­mi Net­fliks i osvo­ji­lo sr­ca mno­gih obo­ža­va­la­ca ovog žan­ra. Na­i­me, „Pre­lep ži­vot“ je dan­ski dram­ski ro­man­tič­ni mu­zič­ki film ko­ji se na ve­li­kim ekra­ni­ma po­ja­vio 2023. go­di­ne. Re­ži­ju pot­pi­su­je Meh­di Avaz, dok su se u glav­nim ulo­ga­ma na­šli pe­vač Kri­sto­fer Lund Ni­sen i glu­mi­ca iz Nor­ve­ške In­ga Ib­sdo­ter Li­le­as. Mu­zi­ka ko­ja pra­ti sce­ne u fil­mu de­lo je sa­mog Kri­sto­fe­ra, ko­ji je sni­mio no­vi al­bum za ovo film­sko ostva­re­nje, sa de­vet no­vih nu­me­ra, uklju­ču­ju­ći i auto­bi­o­graf­sku pe­smu ko­ja go­vo­ri o to­me ka­ko je re­a­go­vao na vest da mu je su­pru­ga trud­na. U ovom ostva­re­nju, Kri­sto­fer tu­ma­či lik Eli­o­ta, mla­dog dan­skog ri­ba­ra, ko­ji je još kao de­te ostao si­ro­če. Jed­ne ve­če­ri na­stu­pa u klu­bu svi­ra­ju­ći gi­ta­ru, ka­ko bi uči­nio uslu­gu svom naj­bo­ljem dru­gu, gde ga pri­me­ću­je uspe­šna me­na­džer­ka mu­zič­kih ta­le­na­ta Su­zan...

Ne­ret­ko se de­ša­va da film stek­ne svet­sku po­pu­lar­nost tek ka­da se od ori­gi­nal­a na­pra­vi ver­zi­ja na en­gle­skom je­zi­ku, što se upra­vo do­go­di­lo sa šved­skim fil­mom „Čo­vek po ime­nu Uve“, iz 2015. go­di­ne. Na­i­me, film je re­ži­rao Ha­nes Holm, a za­sno­van je na isto­i­me­noj knji­zi auto­ra Fre­dri­ka Bak­ma­na iz 2012. go­di­ne. Glav­nu ulo­gu tu­ma­či glu­mac Rolf Las­gord, a film, osim što je osvo­jio dve na­gra­de na 51. do­de­li nag­da­ra Zlat­na bu­ba, no­mi­no­van je i za Oska­ra, za naj­bo­lji me­đu­na­rod­ni film. Iako je ovo ostva­re­nje po­zna­to kri­ti­ča­ri­ma i lju­di­ma iz film­ske in­du­stri­je, ši­ra jav­nost je za nje­ga ču­la tek na­kon što se 2022. go­di­ne po­ja­vi­la nje­go­va ame­rič­ka ver­zi­ja „Čo­vek po ime­nu Oto“, u ko­joj je pro­duk­ci­ja, ali i glav­na ulo­ga, pri­pa­la To­mu Henk­su. Pri­ča ove dra­me pra­ti ži­vot mr­zo­volj­nog 59-go­di­šnjeg Uvea, a kroz to­plu ljud­sku pri­ču pro­ži­ma­ju se neo­če­ki­va­na pri­ja­telj­stva, lju­bav, ali i po­jam sa­mo­će.

Iva­na Ja­pun­dža