VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Vladi umesto In memoriama

Sahranjen je na pravoslavnom groblju u Sremskoj Kamenici. O odlasku u večnost našeg velikog vinskog znalca, poznatijeg u svetu nego u zemlji, u našim medijima nije objavljena nijedna jedina reč.

Povod ovom zakasnelom zbogom su gotovo svakodnevni pozivi koji mi stižu iz Beograda, Niša, manjih mesta iz zemlje, iz Podgorice, Skoplja, Mostara, Zagreba, Osijeka, Ljubljane, Pariza. Od njegovih prijatelja, saradnika i poštovalaca: pitaju da li je tužna vest istinita.

U svoju „odbranu” za ćutanje o odlasku velikog i iskrenog prijatelja, još iz srednjoškolskih i studentskih dana, mogu „izjaviti”: očekivao sam da se od njega zvanično oproste: Poljoprivredni i Tehnološki fakultet na kojem je radio, Univerzitet, instituti s kojima je sarađivao, privredne komore, velike vinske kuće, državne institucije koje je uspešno zastupao u svetu. Ja sam u međuvremenu sabirao svoju ličnu dokumentaciju za pisanje feljtona, što sam, još ranije, dogovorio s urednikom u „Dnevniku” Miškom Lazovićem.

Za današnju kolumnu odabrao sam ponešto o njegovoj aktivnosti u Međunarodnom uredu za vinovu lozu i vino (O.I.V.) sa sedištem u Parizu. Veoma važnoj i odgovornoj, a o kojoj se najmanje zna. Reč je o organizaciji koja je osnovana tačno pre stotinu godina, kao odgovor na negativnu propagandu protiv vina početkom prošlog veka. Vino je, zato što sadrži alkohol koji štetno deluje na organizam potrošača, u određenim krugovima svrstano u krivce za alkoholizam.

S druge strane pobornici vina zagovaraju da umerena potrošnja deluje pozitivno na zdravlje, a da alkoholizam treba pripisati drugim, posebno jakim alkoholnim pićima. Do najoštrije rasprave između dva tabora došlo je početkom prošlog veka u vreme prohibicije. I to se negativno odrazilo na ekonomiju vinogradarskih zemalja.

Trebalo je stati u odbranu vina, i u jesen 1924. vlade osam zemalja osnivanje pomenuti O.I.V. Potpisnici tog sporazuma bili su Francuska, Španija, Italija, Portugalija, Grčka, Mađarska, Luksemburg i Tunis. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca pristupila je toj organizaciji 1929. godine sa tri prava glasa, uz uplaćene tri jedinice kotizacije.

Već u prvom članu njenog Statuta stoji da joj je zadatak da prikuplja i obnaroduje podatke o korisnom dejstvu umerene potrošnje vina. I da je njena dužnost da podstiče i organizuje naučna istraživanja u cilju objektivnog korisnog dejstva umerene potrošnje na organizam ljudi.

Po završetku Drugog svetskog rata, pa do svoje smrti 1962. veoma značajnu ulogu u O.I.V.-eu imao je prof. dr D. Milisavljević, koji je bio i dugogodišnji predsednik Grupe eksperata za mikrobiologiju vina. Njega je u Komisiji za vinarstvo zamenio prof. Radovanović, a posle njegovog odlaska u penziju Novosađanin Vladimir Kovač.

Sećajući se lepih trenutaka iz toga segmenta svog rada, susreta i razgovora s kolegama iz drugih zemalja, često je isticao prijateljstvo generalnog direktora Roberta Tinlota prema njemu i našoj zemlji, posebno u vreme pooštrenih sankcija protiv nje.

Zahvaljujući njemu i predsednik Ureda gospodina, G. Yravedru, Srbija je sačuvala ne samo dalje članstvo, već joj je ono priznato uz određene važne privilegije, pre svega finansijske. Kao rezultat tog prijateljstva, odnosa i razumevanja. Srbiji jepraštano i dugogodišnje neplaćanje dugova, bez obzira što je po statutu organizacije predviđeno da ono prestaje ako se ne plate dve godine uzastopce.

Najteži trenuci su mu bili, pričao mi je, kada su mu pred jednu sednicu Izvršnog komiteta direktor i predsednik rekli da su iz Američke ambasade zahtevali da ih obavestimo ako se pojavi delegat Srbije, jer imaju nameru da prisustvuju sednici i zatraže naše izbacivanje. Pretpostavljajući da se radi samo o pretnji, domaćini su mu savetovali da dođe na sednicu i zauzme svoje mesto. I da će ga, ako Ameri dođu, blagovremeno obavestiti, kako bi diskretno mogao da se povuče iz sale.

U protivnom, u borbi protiv njega će biti, ne kolege iz struke, nego, kako je direktor Tinlot rekao, „specijalci za odstrel” s kojima Srbija ne može računati na uspeh. „Poslušao sam njihov dobronameran savet i time je „lov” odložen. Teško sam to doživeo, pa sam nakon toga, kao i nekih nemilih scena u zemlji, odlučio da, se povučem iz Međunarodnog ureda za vinovu lozu i vino”, poverio mi se.

Nerado se sećao i pričao o ovim i sličnim trenucima. Zato ću završiti s jednim događajem kojeg, se rado prisećao, ne bi imao ništa protiv. Na jednom kongresu Grupe polifenolista, održanom u Lionu on je imao zapažen referat. Na svečanoj večeri čekalo ga je počasno mesto: s leve strane mu je bio aktuelni predsednik, do njega bivši predsednik te organizacije, a sa desne strane nobelovac prof. J. M. Syng. Pre večere nastupila je folklorna grupa, koja je svoj program počela srbijanskim kolom „Vladi Kovaču u čast”.

Slava ti, dobri moj Vlado!