VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Ivanovi tragovi

Dobila je kapitalnog savetnika - knjigu „Razmnožavanje i gajenje loza i vinove loze”, Ivana D. Kuljančića, u izdanju novosadskog „Prometeja", naše vodeće izdavačke kuće. Uz izdašnu pomoć, finansijsku pre svega, naši vinogradari, ovih dana, dobili su i knjigu bez koje se ne može zamisliti kapitalizacija povoljnih prirodnih uslova za gajenje vinove loze u našim vinogorjima u kojima je ona drastično napuštena zbog nerazumne politike prema seljaku u nedavnoj prošlosti. Nažalost, zaboravilo se na nauku, bez koje nema savremenog vinogradarstva.

Ova knjiga našeg poznatog stručnjaka, redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu, dr Ivana Kuljančića u Novom Sadu, zaslužuje posebnu pažnju. Koristeći se višegodišnjim sopstvenim iskustvima i dostignućima drugih autora u svetu, ovom monografijom o vinovoj lozi, ponudio je našim vinogradarima najnovija naučna saznanja i tehničko-tehnološka dostignuća o gajenju vinove loze do kojih se došlo u svetu. 

Neiscrpna količina znanja o čokotu, danas su dostupna svakom ko ga želi, preko svetske mreže interneta, reći ćete. Samo ih treba znati pronaći, odabrati, razumeti i selekcionisati, kako bi ona mogla biti prezentovana u shvatljivom obliku vinogradaru i čitaocu. A doktor Kuljančić to najbolje zna.

Dostupno obilje istraživanja najpoznatijih specijalista za pojedine oblasti vinogradarstva, profesor Kuljančić je odabirao ona koja će po njegovom mišljenju najviše da koriste našim ljudima koji se ozbiljno bave čokotom. Sa samo nekoliko klikova na tastaturi računara, za tili čas, imate radove koji su vam potrebni za iščitavanje i to vam, kaže profesor Kuljančić, olakšava i ubrzava pisanje knjige, naučnog ili stručnog rada. Sve to rukopis čini posebno vrednim i praktičnim.

O značaju ovog dela, možda, najviše govori činjenica da je poslednja knjiga koja se bavi ekologijom i biologijom vinove loze objavljena pre više od 50 godina: dr Dušan P. Burić, Vinogradarstvo I (1972). Od tada u Srbiji nije štampana nijedna knjiga koja se ozbiljnije bavi ovom problematikom. U međuvremenu naučna saznanja i tehnika, kojom se stiže do njih, značajno je uznapredovala.

Ukazujući na to da postoji potreba za jednom ovakvom knjigom, profesor Kuljančić je jednom prilikom rekao da bi „bilo neprimereno i amoralno, tražiti od visokoškolskih učenika, stručnjaka i naučnika, da svoje saznanje unapređuju iz knjige, u kojoj su navedena dostignuća, od kojih je veliki deo, odavno prevaziđen.”

Kao ozbiljan nastavnik i naučni radnik, profesor Kuljančić, pre odlaska u penziju ostavlja duboki trag za sobom: dve značajne monografije, jednu o biologiji i ekologiji loze, štampanu 2019. i ovu najnoviju, koja još miriše po štamparskoj boji, o razmnožavanju i gajenju vinove loze. Izdavač obe je novosadski „Prometej”.

Govoreći o prvoj dr Mirjana Ljubojević je rekla. „Ma koliko dobri praktičari bili i ma koliko savremenu agrotehniku primenili, bez poznavanja osnovnih bioloških i ekoloških zakonitosti regulacije rasta i razvoja, proizvodnja grožđa i vina ne može ispoljiti svoje pune potencijale. Greške koje se naprave u vinogradu, usled nepoznavanja biologije i ekologije, nepopravljive su.

Koliko su loze i vinova loza zaista fascinantne i na neki način nepoznanice, govori obilje postojeće literature, sa često oprečnim mišljenjima. Upravo tu brojnu i raznoliku literaturu, koja datira vekovima unazad, pa sve do najsavremenije, Kuljančić je uspeo u dvema knjigama da obuhvati, sažme i uravnoteži. Ova najnovija, o razmnožavanju i gajenju vinove loze, podeljena je uslovno na dva dela.

Prvi o razmnožavanju i proizvodnju sadnog materijala od kojeg zavisi kakav će biti vinograd. Drugi deo počinje podizanjem vinograda, pa preko rezidbe, nege u punom rodu, đubrenja, održavanja zemljišta, do berbe.

Za pisanje monografije autor je koristio 419 referenci domaće i strane literature. Međusobnim upoređivanjem i sučeljavanjem rezultata, različitih izbora, a često i komparacijom sa sopstvenim istraživanjima i saznanjima, kaže prof. dr Đorđe Paprić, dobijen je jedan savremen i kvalitetan rukopis, koji čitaoca ne ostavlja u dilemi.

Nebojša Marković, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dodaje da se „osobenost ove jedinstvene knjige ogleda u specifičnom, naratorskom kazivanju autora, neuobičajenom do sada u našoj naučno-stručnoj literaturi, koje kod čitaoca izaziva neprekidnu pažnju. Ona će, svakako, studentima, stručnjacima vinogradarske struke, ali i „laičkoj” populaciji pružiti obilje zanimljivih informacija pomoću kojih se lako mogu razumeti osnove i specifičnosti ovih naučnih oblasti!"

Bez ovakvih knjiga nema savremenog vinogradarenja!