VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Dobrodošlica malbeku

Ponajviše u Francuskoj u kojoj je ponikla. Stigla je i u naše krajeve, prvo na peščane dine Hajdukova, pa u riđički kraj, a čujem da je ima i u Sremu, u kome se traga za ozbiljnijom crnom sortom za skromni fruškogorski lozni arsenal. Bez obzira što je reč o sorti kojoj se godine odavno ne broje, a njoj se malo zna. Retko se spominje i u novijoj stručnoj literaturi.

O sorti, čiji je nastanak i ishodište vezano za Bordo i francuski vinari upućeni su isključivo na daleku Argentinu. U njoj je malbek vodeća crna sorta, rasprostrla se na više od 50 hiljada hektara. To je 70 posto vinograda na svetu u kojima se ona gaji. Argentina je tako u prilici da Francuzima pošteno vrati veliki dug za sortu koje su sretni uvezli pre više od stotinu godina. Priča je zanimljiva, pa, ako hoćete, i poučna.

Vinova loza u Argentini gaji se od sredine šesnaestog veka, kao i u Čileu. Doneli su je brojni imigranti iz Italije. Danas je najveći proizvođač vina u Južnoj Americi. U svetu je peti-šesti proizvođač, zajedno sa SAD. Do devedesetih godina prošlog veka vina su joj bila zastarela, namenjena ukusima pretežno domaćeg tržišta. U međuvremenu, u svetu vina, ona je postala važan i cenjen igrač.

Vinogradi se nalaze uglavnom na zapadu zemlje, gde Andi razdvajaju Argentinu od Čilea. Velika nadmorska visina utiče na klimu - dani su topli, a noći hladne, padavina je malo. Najviše vinograda je u regionu Mendoza, najvećem u zemlji.

Najpoznatije belo vino sorte toronte, koja vodi poreklo iz Galicije u Španiji, zahvaljujući klimi, kiselo je, aromatično, i jeftino.

Crna vina su bolja i kvalitetnija od belih. Malo poznata sorta malbek, koja je gotovo proterana iz svoje postojbine u Bordou, u Argentini je postala vodeća. U Mendozu je doneo u 19. veku francuski agronom Miguel Eme Puže. Odlično se adaptirala, mnogo je učinjeno i na njenoj selekciji, i po mnogim mišljenjima, ravnopravna je kaberne sovinjonu. A u konkurenciji sa njim malbek je u prednosti: kaberne ima svaka zemlja koja proizvodi vino. Malbek imaju samo Argentina, Čile i mali region Kahor na jugozapadu Francuske.

Stranci su u Argentinu doneli kapital ali i znanje kako iskoristiti prirodne potencijale zemlje. Tako su kupažama merloa, malbeka i kaberne sovinjona lansirane neka od najboljih vina Argentine. Francuski enolog Mišel Rolan, o kome je bilo reči u ovoj kolumni, veliki poznavalac vinogradarskih regija sveta, odlučio je da lično investira u argentinske vinograde. Sa malbekom je napravio čuda, uvrstivši ga u najskuplja vina u zemlji. Na cenovnicima u poznatim svetskim vinskim revijama vina malbeka čistog ili u mešavini bordovskog tipa, prse se i sa cenama od 50 do 100 dolara.

Započinjući renesansu svojih vinograda vraćanjem svojoj staroj sorti. Francuzi u Kahoru krenuli su prvo u Mendozu, da „naplate” argentinski dug. Dobili su ga uz visoku kamatu: klonove malbeka koji su prevazišli svoje pretke.

Dobili su klonove koji će rađati nova moderna vina umesto njihovih nekadašnjih malbeka s izraženim robusnim tkaninama, s visokim kiselinama, gruba i opora. I sa dragocenim savetima argentinskih kolega o teroaru, gustini sadnje, vremenu branja i drugim savetima o negovanju loze i vina, u vinogradu i podrumu. Na licu mesta su se uverili da zemlja Gala nema tapiju na najbolju lozu, zemlju i klimu. Da ima još puno delova planete rezervisanih za ovu svetu biljku.

Poslednjih godina gostoprimstvo melbeku pružaju i Australija i severoistočna Italija. Prve hektare osvojio je i u Srbiji i još nekim zemljama. Svima su etalon južnoameričke vinarije u kojima je malbek dokazao da je njegovo vino prva klasa, bilo da je sam ili u kupaži sa drugim sortama. Najčešće sa kaberne sovinjonom.

Francuske malbeke, koje sam probao, pre desetak godina, pamtim kao solidna radnička vina, sa puno tanina, koje prate ukusi kupine, trešnje i šljive. Ponegde se naslućuje i ljubičica.

Francuzi kažu da dobijaju najviše do 55 hektolitara vina po hektaru. U Argentini tvrde da oni po hektaru „beru” od 70 do 80 hektolitara malbeka vrlo dobrog kvaliteta.

„Živele razlike”, govore Francuzi kad žele da naglase značaj identiteta svojih vina.