UZ KNJIGU „OVOGA MI VINA“ PETRA SAMARDŽIJE, ŠTIVO NA KAKVO SE DUGO ČEKALO Svaki naslov karta određene vrednosti

Za razliku od stručne literature i pokoje popularne knjige koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom, nastalih u tom periodu, Samardžijina knjiga „Ovoga mi vina“ mogla bi se nazvati svojevrsnom vinskom enciklo- pedijom zbog sveobuhvatnosti, koja će zbog izbora tema i pristupa, pisana egzaktnim, ali i poetskim jezikom lako doći do čitalaca i osvojiti ih.

Iako tek izašla ispod „štamparske prese” već je doživela pretpremijernu prezentaciju, ni manje ni više nego tamo gde je došavši kao izbeglica iz Splita sa porodicom 1991. godine, održao prvo predavanje o vinu  u Rotari klubu Novi Sad. 

Objasnivši kako je došlo do saradnje sa „Dnevnikom”, Samardžija ističe kako on i naš list istrajavaju u oživljavanju enofilske iliti vino- ljubavne tematike, još uvek neodomaćene na našim prostorima. 

–Došao sam u Novi Sad iz sveta ne tako dalekog, iz Hrvatske, u kojoj, kao i u Sloveniji ima po nekoliko stručnih časopisa o vinu i dosta magazina sa sočnim sadržajima i doživljajima vina. Kod nas toga i dan danas nema. Mi smo zemlja vina, a nemamo ni stručni niti popularni časopis o vinu. Naša država daje silne pare za podizanje vinograda, podruma, razvoj vinskog turizma, a u budžetu nema dinara za edukaciju, promociju vina i medije koji ga popularišu. Revija „Svet pića” koju sam pokrenuo 1998. finasirana je od reklama stranih firmi koja proizvode opremu, sredstva, hemikalije… Privredna komora Hrvatske države je u moje vreme snosila troškove putovanja po svetu sedmorice novinara među kojima sam bio i ja, da pišu o vinu. To ovde još nije zaživelo.

Petar Samardžija čitav radni vek proveo je u novinarstvu, ako se izuzme kratak period po završetku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kada je radio u struci. Novinarsku karijeru otpočeo je u novosadskom listu „Poljoprivrednik”, a nastavio je u novinskim kućama „Dnevnik”, „Slobodna Dalacija”, „Nedeljna Dalmacija”, „Politika”. U penziju je otišao kao stalni dopisnik „Politikine” revije “„Viva”. Ali to nije značilo prekid druženja sa perom, jer je koju godinu pre toga pokrenuo reprezentativnu reviju „Svet pića”. I danas, u devetoj deceniji piše, i to tekstove o svoj prvoj ljubavi – vinarstvu i vinogradarstvu.

–Celog života sam se trudio i uspeo da me novinarstvo ne odvoji od vinograda i vina. Stalno sam, gde god sam bio i putovao, koristio svaki slobodan trenutak da obiđem neki restoran, vinariju, vinograd. Naše šire čitalaštvo je dugo žudelo za „sočnijom” prozom, razumeljivom i pristupačnom. Dajući kulturološko-feljtonistički karakter kolumni koju pišem iz nedelje u nedelju se trudim da skromno udovoljim tim zahtevima, što na moju radost prihvata sve veći broj čitalaca. U knjizi koja vam je u rukama nalaze se tekstovi koji su uglavnom objavljeni tokom poslednjih nekoliko godina. Birani su kao što se bira grožđe za najplemenitija  predikatna vina, zrno po zrno. Izabrani  štih je pred vama. Pa šta presečete. Svaki naslov je karta određene vrednosti. Zavisi koju igru igrate – kaže Samardžija. 

Rukovodeći se principom kojeg se držao u svojoj bogatoj novinarskoj karijeri da ono osim informativne treba da ima i edukativnu funkciju i da naša šira javnost mnogo toga ne zna o domaćoj vinskoj prošlosti, kao na primer da smo bili četvrta zemlja u svetu po izvozu vina, među koricama se našlo puno takvih tekstova 

Odabrane tekstove podelio je u tri poglavlja interesantnih naziva -  Mitologija žeđi, Ime Srema i Dukati sećanja, dok ostale ostavlja  za drugo izdanje. Između korica ove knjiga našlo se petnaestak priča o zanimljivim ličnostima – u prvom redu proizvođačima, određen broj se odnosi na sorte, zanimljive susrete, doživljaje…

Sa ilustracijama Jugoslava Vlahovića, Samardžijini redovi posvećeni  vinu ponekad britki, ponekad gotovo poetski svakog čitaoca odvešće u divan svet pića koje, kako kaže, „čovek nije izmislio, već je ono gotov proizvod, prirode ili boga, kako hoćete“. 

Zorica Milosavljević