RECEPTI FUD-BLOGERA: Bunar kiflice VERE UZELAC, miris prošlih vremena u KUHINJI RAVNICE
Instagram profil „Astal Kuhinja ravnice”, iza kojeg stoji Vera Uzelac, privukao je pažnju korisnika ove društvene mreže zbog neodoljivih vojvođanskih đakonija, koje ova autorka priprema i deli sa pratiocima.
Ljubav prema kulinarstvu pretvorila je u hobi, a od 2008. godine Vera na svom blogu sa receptima piše i zanimljive kratke priče o „starim danima” Vojvođana. Jednu od njih prenela je i našim čitaocima.
„Pišem ih jer smatram da na taj način čuvam tradiciju, kao i uspomenu na moje dve bake, koje su, kako ja to prezentujem na blogu, zaista spremale jela”, priča nam Vera i otkriva da zbog posla ne kuva svakog dana, ali uglavnom vodi računa šta jede.
„Supa i rinflajš su u mojoj porodici obavezni svake nedelje, bez obzira na godišnje doba. Ako moram da izdvojim šta najčešće spremam to su razne pogače (slane i slatke) i sve što mogu da napravim s makom”, objašnjava autorka bloga „Astal Kuhinja ravnice”.
Specijalno za čitaoce „Dnevnikovog” Nedeljnog ručka Vera Uzelac pripremila je bunar kifle, jer su, kako nam kaže, davno prošla vremena kada su se one nalazile na našim astalima.
„Čini mi se da su nestale iz naših domova baš kao i bunari iz naših dvorišta. Na svu sreću, imam mnogo uspomena u vezi sa onim nekadašnjim vremenom kad se voda „ladna kao led” vadila iz samog dna pod zemljom. Leti je tako prijala”, priča nam Vera i dodaje da se i danas seća škripe male drvene kante, koja je pevala istu melodiju dok je u sebi dizala vodu koju su dočekivali i presipali šarenim ćupom u vanglice i u vodonošu, odnosno ćup, koji je služio isključivo za čistu vodu za piće.
„Po bunaru u dvorištu ste mogli jasno i da zaključite kakvog je ko imovnog stanja. Siromašniji paori su vodu vadili direktno iz zemlje metalnom kanticom, a sam bunar je bio izrađen od kamena ili je rupa bila samo prekrivena limom”, objašnjava naša sagovornica i dodaje da su bogatije gazdinske kuće od bunara pravile pravu čaroliju.
„Ne bih mogla da izdvojim nijedan bunar po svojoj lepoti, a videla sam ih mnogo, jer svaki od njih ima istu svrhu, da napoji životinje i utoli žeđ. Sigurno se sada pitate pa kakve veze ima bunar sa kiflicama. Ispričaću vam i razotkriti - umešeno testo za ove kiflice se stavljalo u čistu krpu pre nego što se one razviju i ostave na sat u kanticu sa ledenom vodom. Otud se u nekim krajevima one nazivaju i ledene kiflice”, objašnjava Vera Uzelac.
500 ml mleka
1 kg brašna
3 žumanceta
5 kašika šećera
1 kašičica soli
200 ml kisele pavlake ili milerama
2 dl masti
1 svež kvasac
šećer i vanilin šećer (za posipanje)
U decilitar mleka sa malo šećera rastopiti kvasac i ostaviti na toplo da zapeni. Prosejati brašno u vanglicu, u šolju od 2 dl staviti mast, pomešati sa brašnom i solju, a potom dodati jaja, šećer i kvasac rastopljen u mleku, kao i kiselu pavlaku. Mesiti testo barem desetak minuta, jer ono mora biti lepo sjedinjeno i meko. Testo se stavlja u čistu krpu, veže i stavi sat vremena u hladnu bunarsku vodu. Znam da nemate jedan bunar pri ruci, ali ako želite da ispoštujete proceduru možete staviti hladnu vodu, malo rashlađenu u frižideru, u dublji sud i potopiti testo u njega. Možete ga ostaviti i bez ovog rashladnog dela da naraste. Zatim ga premesite i čupkate testo rukom, ne velike delove. Oblikujete valjčiće i te valjčiće uvaljajte u šećer pomešan sa vanilinim šećerom. Kiflice oblikujte u potkovicu, ređajte u mašću podmazan pleh ili na pak papir. Pecite na 180 stepeni oko 30 minuta.
