Aleksandra Živanović TV lice: Više pamtim bahate sagovornike

- Jedno nedeljno popodne, boraveći kod nas kući na ručku mamina prijateljica Milka Puzigaća iz agencije „Scan” me je upitala vrlo strogo i ubedljivo: „Zar ti misliš da bi mogla da braniš kriminalce jednog dana?! Dođi da ti ja proširim vidike!”. I upravo poslednja rečenica me je uputila u ovaj svet. Radila sam kod nje u agenciji za istraživanje javnog mnjenja više od tri godine, obišavši Vojvodinu uzduž i popreko. Zatim sam počela da radim vrlo kratko, svega tri meseca, na Radiju „021”, ali pošto sebe nisam videla u radijskom svetu stigla sam do „Novosadskog nedeljnika” kod Gorana Karadžića. E tu sam „ispekla” zanat i imala sam sreće jer su tada svi čuveni novosadski novinari pisali za taj nedeljnik, a svoje znanje nesebično delili sa mnom i učili me. Na televiziju sam opet slučajno dospela, tako što su me čelnici tada savezne televizije „YU info” videli na nekoj konferenciji za novinare, pozvali me kada se organizovala novosadska audicija i od tada, od 2001. godine, sam na televiziji - priča Aleksandra koja je potom radila kratko na lokalnoj TV Jesenjin, zatim Politici, Apolu i poslednjih 12 godina je na TV „Most”.

Radeći emisiju „Novosadska nedelja”, svojevrsni ste hroničar ovog grada... Da li je on zaista uspavan ili je pak nemirno ovo ravničarsko tlo?

- Verujem, ako pitate iz nekog iz Beograda o Novom Sadu, reći će vam baš to, da je ovde sve usporeno i mirno. Mi, pak, Novosađani, reći ćemo da je nemirno ravničarsko tlo. Ova godina je svakako u znaku Omladinske prestonice Evrope, pa je evidetan pomak na polju kulture i dinamike u našem gradu. Dobili smo i dve Kulturne stanice tako da se uvek nešto dešava. Emisija „Novosadska nedelja” bavi se upravo zbivanjima u Novom Sadu koja su obeležila tekuću sedmicu, svakog petka u 16.05. Svake nedelje u 40 minuta kolažnog tipa pozdravljam Novosađane, a trajanje emisije ipak govori da ovde postaje dinamično.

Godinama radite kao novinar, koje su to priče ostavile traga u vašem životu?

- Za ovih 20 godina rada zaista je prošlo mnogo ljudi, dobrih i loših priča. Ne bih mogla baš jednu da izdvojim ali ono što vas kao novinara nikada ne ostavi ravnodušnim, iako se morate i u takvim situacijama ponašati profesionalno, jesu tužne životne priče. Recimo, kada troje maloletne dece za samo nedelju dana ostane bez oba roditelja... priča koja je pre par godina uzdrmala Novi Sad. Više pamtim bahate i bezobrazne sagovornike, mada je takvih zaista sve manje.

Kažu da u Novom Sadu posebno važi izreka da niko nije slavan u svom selu. Osećate li nekad efekat javnog posla i prepoznavanja?

- To je istina... da je najteže uspeti u svom selu će vam reći i mnogi poznati Novosađani koji su priznati u celoj Srbiji i regionu, ali ne i u svom rodnom gradu. Ja sebe ne smatram „poznatom”.. tako da možda i nisam prava osoba da odgovorim na ovo pitanje. Ljudi kada me upoznaju u 90 odsto slučajeva kažu „poznata si mi”, „znam ja tebe” ali ne mogu da se sete odakle. Znači, u moru TV lica, ljudi vas zapamte, neminovno je. Imala sam pre par godina situaciju, da mi je došla gošća i kada smo se upoznale ona je kao iz topa rekla „Znam ja tebe iz Džoja”. Za one koji ne znaju, ja sam pisala, između ostalog, za modni magazin „Džoj” gde sam imala svoju rubriku o kulinarstvu. Eto.. dokaz da ljudi ne pamte samo TV lica.. Uglavnom imam prijatna iskustva, ljudi me pozdrave na ulici, kažu neku lepu reč...

Koliko su ishrana i vežbanje važan deo vašeg života budući da uvek izgledate savršeno na ekranu?

- Sport je sastavni deo mog života, i uvek sam se bavila nekim vidom rekreacije i fitnesa. U poslednje vreme kombinujem pilates i jogu, i to mi baš prija. Ako zbog obaveza propustim trening, možete me videti na Keju gde se trudim da brzim hodom potrošim bar malo kalorija. Iskreno, nisam opterećena ishranom. Trudim se da se zdravo hranim ali nisam rob. Što se hrane tiče, pravi sam hedonista. Uživam u jelu, volim da kuvam i slušam uvek svoj organizam. Ako mi se jede slatko, ja ću pojesti čokoladu, ako sam gladna u 23 časa, večeraću. Ali, ključ za vitku liniju je svakako umerenost - umerenost u svemu...hrani, piću, slatkišima. To je moj moto za dobar izgled. Trenirajte da biste bili zdravi jer danas mnogo vremena provodimo u zatvorenom, uz telefon, kompjuter.. a onda počinju bolovi u leđima, slaba cirkulacija i za tili čas eto nas kod lekara. Ne morate imati novca da biste trenirali, imamo kej, staze za džogiranje, sve više sportskih terena, teretana na otvoreno,...zato, nema izgovora.

Često na društvenim mrežama objavljujete svoje odevne kombinacije. Zašto je moda postala toliko važan deo naših života?

- Zahvaljujući novom zanimanju - bloger - moda je postala nezaobilazan deo naših života. Društvene mreže su nekako postali novi mediji. Prvo vidite nesto na Instagramu, Fejsbuku...pa onda te iste stvari tražite u svom gradu. Imam sreće da kroz ovaj posao mogu da ponesem neke odevne kombinacije koje se tek pojave u prodavnica. Za emisiju „Novosadska nedelja” zadužen je novosadski tim Benetona i Sislija. Večito pitanje... da li odelo čini čoveka? Definitivno ne, ali prilikom upoznavanja stičemo baš taj prvi utisak na osnovu fizičkog izgleda. To je neminovno. Živimo u vremenu lažnog instagram sveta gde se sve prezentuje kao savšeno. Ali to nije život. Postaje opterećujuće. Posebno za mlade devojke. Ja volim modu, ali ne pratim slepo trendove. Uvek je tu neki detalj koji je hit sezone. Dosta mojih stvari su šivene. Moja najbolja drugarica Bilja je krojačica i ona ispunjava moje želje. Uživam da biram materijale. Stil je ono što imate ili nemate. Ne kupuje se, čak ni u najskupljim buticima. Ja znam da obučem haljinu od 1000 dinara,koja je šivena, ali imam cipele od 150 evra, i dobru tašnu. I to automatski diže cenu mojoj odevnoj kombinaciji. Treba vi da nosite garderobu, a ne ona vas.

Kada biste imali neograničena sredstva kakvu biste emisiju radili?

- Zanimljivo pitanje. Nisam baš razmišljala u tom pravcu jer danas nema para u novinarstvu pa ste prinuđeni da se snalazite uz pomoć „štapa i kanapa”. Ali, ono što sigurno znam jeste da bih izašla iz studija. Bila bi to neka emisija sa terena, neposredna, istraživačka, gde bi se dosta putovalo.. i to baš kroz našu lepu Srbiju. Možda obilazeći sva ona mala mesta za koje mnogi nisu čuli.. svi danas trčimo da obiđemo evropske gradove, a svoju zemlju nismo videli.

Snežana Milanović

foto: Mladen Sekulić