VUKOVI HARAJU NA ISTOKU SRBIJE: Homoljski predatori sve veći i opasniji! EVO KAKO SE LOVCI NOSE SA NJIMA

Ovaj masiv u istočnoj Srbiji, sa prosečnom nadmorskom visinom od 900 metara, ruralan kraj obrastao gustom šumom i uz brojne rečne izvore, pogodno je stanište za lukavog predatora. To je počelo da stvara probleme lokalnom življu koji se bavi stočarstvom, ali i tamošnjim lovcima.

- Ovaj kraj je od vukova dugo trpeo štete na domaćim životinjama, plemenitoj divljači i lovačkim psima – kaže predsednik Lovačkog udruženja “Jovan Šerbanović” iz Žagubice, Branislav Živković. 

Kako kaže, uvideli su da su masovni lovovi na vuka neefikasni.

- Zato smo smo odlučili da lovcima ponudimo pojedinačni lov sa čeke u blizini ranije formiranog hranilišta. U tu svrhu postavili smo, nakon studioznog posmatranja, pet toplih čeka – kaže Živković.

Po Živkovićevim rečima, vuk je visokointeligentna životinja sa istančanim sluhom i njuhom. Lukav je i oprezan. To su, među lovcima, proučavaocima divlje faune i ljubiteljima  prirode, poznate činjenice. 

Ipak, lovci i lovni radnici homoljskog kraja zapazili su još nešto.

- Primetili smo da su se primerci vuka poslednjih godina povećali. Do pre 10 – 15 godina, u proseku su bili teški između 27 i 33 kilograma. Među odraslim primercima, glava  merena od vrha njuške do potiljačne kosti maksimalno je bila duga 28 centimetara, dok visina grebena nije prelazila 75 – veli Živković.

Kaže i da je dužina tela prosečnog vuka (od vrha njuške do kraja repa) išla najviše do 145 centimetara. 

- Međutim, u poslednjoj deceniji te mere su veće. Težina im varira između 35 i 43 kilograma. Dužina glave ide do 32 centimetra, visina grebena do 83, a dužina tela čak do 166 centimetara – navodi Živković.

Šta je proizrokovalo veće dimenzije homoljskih vukova?

Po rečima predsednika žagubičkih lovaca, tome je u prvom redu verovatno doprineo upliv vukova sa Karpata. Naime, poznato je da kada dođe do ukrštanja genetski udaljenijih populacija u okviru jedne vrste, potomstvo bude većih dimenzija u odnosu na roditelje, a ta pojava naziva se heterozis (bujnost F1 generacije). 

Drugo, na padinama Homolja sve je više divljači, što vukovima predstavlja veći izvor hrane. Takođe, svinjska kuga prouzrokovala je uginuća divljih svinja u tom kraju, a klostridija uginuća rogate stoke kraj Žagubice. To je sve vukovima donelo dodatne izvore hrane, samim tim veći procenat preživljavanja mladunaca i veću brojnost. 

- Po snimcima sa kamera, te pričama lovaca i lovočuvara koji viđaju vukove, pretpostavljamo da na teritoriji od 720.000 kvadratnih metara ima između 60 i 80 jedinki ovog predatora, što je previše – navodi naš sagovornik.

Kako kaže, na Beljanici i Crnom vrhu  ima čopora koje čine maksimalno sedam do osam vukova, među kojima ima vrlo krupnih primeraka.

- Od početka lova ove sezone odstreljena su tri vuka, uz mnoštvo promašaja. Svaka sezona je priča za sebe, a specifičnost ove je da je bilo perioda visokih temperatura tokom zime, pa se vukovi hrane loveći, daleko manje izlaze na hranilišta. No, već smo imali vukove sa zlatnim trofejima, verujem da će ih biti i u buduće – kaže Branislav Živković.