ВУКОВИ ХАРАЈУ НА ИСТОКУ СРБИЈЕ: Хомољски предатори све већи и опаснији! ЕВО КАКО СЕ ЛОВЦИ НОСЕ СА ЊИМА

Овај масив у источној Србији, са просечном надморском висином од 900 метара, руралан крај обрастао густом шумом и уз бројне речне изворе, погодно је станиште за лукавог предатора. То је почело да ствара проблеме локалном живљу који се бави сточарством, али и тамошњим ловцима.

- Овај крај је од вукова дуго трпео штете на домаћим животињама, племенитој дивљачи и ловачким псима – каже председник Ловачког удружења “Јован Шербановић” из Жагубице, Бранислав Живковић. 

Како каже, увидели су да су масовни ловови на вука неефикасни.

- Зато смо смо одлучили да ловцима понудимо појединачни лов са чеке у близини раније формираног хранилишта. У ту сврху поставили смо, након студиозног посматрања, пет топлих чека – каже Живковић.

По Живковићевим речима, вук је високоинтелигентна животиња са истанчаним слухом и њухом. Лукав је и опрезан. То су, међу ловцима, проучаваоцима дивље фауне и љубитељима  природе, познате чињенице. 

Ипак, ловци и ловни радници хомољског краја запазили су још нешто.

- Приметили смо да су се примерци вука последњих година повећали. До пре 10 – 15 година, у просеку су били тешки између 27 и 33 килограма. Међу одраслим примерцима, глава  мерена од врха њушке до потиљачне кости максимално је била дуга 28 центиметара, док висина гребена није прелазила 75 – вели Живковић.

Каже и да је дужина тела просечног вука (од врха њушке до краја репа) ишла највише до 145 центиметара. 

- Међутим, у последњој деценији те мере су веће. Тежина им варира између 35 и 43 килограма. Дужина главе иде до 32 центиметра, висина гребена до 83, а дужина тела чак до 166 центиметара – наводи Живковић.

Шта је произроковало веће димензије хомољских вукова?

По речима председника жагубичких ловаца, томе је у првом реду вероватно допринео уплив вукова са Карпата. Наиме, познато је да када дође до укрштања генетски удаљенијих популација у оквиру једне врсте, потомство буде већих димензија у односу на родитеље, а та појава назива се хетерозис (бујност Ф1 генерације). 

Друго, на падинама Хомоља све је више дивљачи, што вуковима представља већи извор хране. Такође, свињска куга проузроковала је угинућа дивљих свиња у том крају, а клостридија угинућа рогате стоке крај Жагубице. То је све вуковима донело додатне изворе хране, самим тим већи проценат преживљавања младунаца и већу бројност. 

- По снимцима са камера, те причама ловаца и ловочувара који виђају вукове, претпостављамо да на територији од 720.000 квадратних метара има између 60 и 80 јединки овог предатора, што је превише – наводи наш саговорник.

Како каже, на Бељаници и Црном врху  има чопора које чине максимално седам до осам вукова, међу којима има врло крупних примерака.

- Од почетка лова ове сезоне одстрељена су три вука, уз мноштво промашаја. Свака сезона је прича за себе, а специфичност ове је да је било периода високих температура током зиме, па се вукови хране ловећи, далеко мање излазе на хранилишта. Но, већ смо имали вукове са златним трофејима, верујем да ће их бити и у будуће – каже Бранислав Живковић.