Zoltan Puškaš: Prestava „Jovanča na putu oko sveta“ je satira s dubinom

Pravi kuriozitet je što će predstavu na poziv selektora Nebojše Bradića, prvi videti baš Jagodinci, na “Danima komedije” 20. februara.

Predstavu je režirao Zoltan Puškaš, a za “Dnevnik” kaže da mu je delo predložio direktor Drame SNP-a Milovan Filipović. U predstavi igraju: Milan Kovačević, Sanja Ristić Krajnov, Nebojša Savić, Marko Savić, Grigorije Jakišić, Vukašin Ranđelović, Tijana Maksimović Bošnjak, Olivera Stamenković, Dragan Kojić, Marko Savković, Jovana Pleskonjić, Tijana Milovanov i Nikola Knežević.

– Kad sam pročitao tekst, uvideo sam da će tu biti puno posla – počinje priču Puškaš. – Shvatio sam da to može da bude ozbiljna priča, ne zaboravljajući da se ipak radi o komediji. Predstavu smo uradili kao apsurdnu političku satiru. U tom Nušićevom komadu, svugde po svetu su Srbi, pa sam pokušao da mešamo prošlost i sadašnjost, a duhovitog Jovanču prikažemo kao naivnog i dobrog čoveka koji iz Jagodine putuje iz mesta u mesto, rešavajući njihove probleme. Negovali smo i to, tačnije, namerno sam istakao crtu njegovog patriotizma, jer kad se vrati događa se veliki parti kod Nušića, a kod mene je na kraju Jagodina prazna.

 “Svesprski”, “svemađarski”, „sveengleski”, sve su to izrazi danas prevlađujućeg nacionalnog zanosa. Kako vi objašnjavate taj fenomen?

– To sam hteo da kažem. Nema veze da li su u pitanju Srbi, Mađari ili Nemci, nego to da je situacija upravo takva kako kažete. Zato smo na kraju napravili i jedan song koji govori o tome. Sve i da je u Njujorku, Jovanča bi zatekao haos. I zbog toga smo radili predstavu. Zbog jako aktuelnih stvari svuda na svetu. Tako ja to čitam, a nadam se da će i publika prihvatiti.

Šta je po vama patriotizam danas?

– Mi koji smo i dalje tu i trudimo se da radimo, da se razvijamo, mi smo patriote. Jovanča je takav. U tom pravcu smo se kretali u predstavi. Ne mislim da je rešenje da svi pobegnemo odavde, da bi, na primer, Londonu bilo bolje. Imamo mi i ovde zadatke i ciljeve, i bez nacionalizma.

Kad kažete da je reč o apsurdnoj političkoj satiri, u kom pravcu se kreće ta odredba?

– Gorka i vesela komedija. Od scene do scene. Hteli smo da pokažemo kako se ljudi ponašaju u određenim okolnostima. Nije čista žanrovski, ali trudili smo se da bude čista kao ogledalo.

Što se tiče rada u SNP-u, vi ste se već odomaćili u poslednje vreme. Da li vam je to olakšalo posao sada?

– Ne. Bilo je užasno teško. Jako sam zahvalan glumcima što su bili uz mene, jer sam se u jednom trenutku skroz izgubio. U nekim situacijama ja vidim slike, tako razmišljam, ali sa tekstom za koji se može reći da je arhaičnog jezika, nisam se snalazio baš najbolje. Plus, mnoštvo likova govori na svom dijalektu koje ja ne razumem, pa su mi glumci bili najbolji partneri u tome.

Takođe bih pohvalio saradnju sa dramatuginjom Nikolinom Đukanović, koreografkinjom Istom Stepanov, kompozitorima Ervinom Erešom i Davidom Klemom, kostimografkinjom Marinom Sremac, scenografima Željkom Piškorićem, Mladenom Stojanovićem i Majom Vujović, a asistentkinja mi je bila Terezia Figura. 

Šta onda da očekuje publika?

– Publika možda neće dobiti baš ono što očeukuje - izuzetnu, vrhunsku komediju, ali će dobiti satiru sa dubinom. Ali, to ćemo videti, da li će im se svideti ili ne.

 Igor Burić