Vencel: Zadržati se na prostoru od Kopra do Astane

Naime, ovih dana deo glumačke ekipe priprema koprodukcijsku predstavu “Ventilator” sa pozorištem iz Kopra, a drugi deo je ovde angažovan u novoj predstavi “Tom Sojer”. Uz to, ostale teatarske snage rade na prestojećem drugom izdanju festivala “Sinerdži”, koji je ovaj teatar pokrenuo prošle godine.

O svemu tome za naš list govori upravnik Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaz Valentin Vencel, opskrbljen mnoštvom podataka, novih naslova, imena, sa kojima će se i njihova publika susretati narednih meseci.

Prošla sezona je nosila naziv “Borba s vetrenjačama”. Sudeći po rezultatima, ta borba nije bila uzaludna i s takvim utiskom se kreće u novu sezonu. Šta će se u njoj dešavati?

– Mislim da je to krucijalno pitanje svakog menadžmenta, i svakog pozorišta: kojim putem, pravcem nastaviti u narednoj sezoni? Naša naredna, 45. sezona Novosadskog pozorišta, je, na neki način, jubilarna. I, ako hoćemo da utvrdimo u kom pravcu ima smisla nastaviti, jako je važno imati neku sliku o tome gde se sada nalazimo. Ako bi samo neke statističke argumente upotrebili za određivanje cilja u narednoj sezoni, onda ima smisla podsetiti se da je Novosadsko pozorište, u toku i na kraju protekle sezone, učestvovalo na 11 festivala. Sa tih 11 festivala je sabralo 11 nagrada. Treba znati da su od tih 11 festivala, četiri bila samo smotre, što znači da smo sa sedam festivala doneli 11 nagrada i, što je za mene jako važno, mi smo ih osvojili čak s tri predstave, što znači da imamo  ujednačenost produkta i rezultata ovog pozorišta. Ta tri projekta su, po svojoj tematici, formi, potpuno različiti,  međutim, u krugu publike i stručne javnosti su ocenjeni jako visoko.

Mi smo osvojili jedan jako široki prostor naše prisutnosti, od Kopra do Astane, od Budimpešte do Skoplja, sa jako različitim kulturnim provinijencijama. E, sad, osvojiti prostor je jedna stvar, a zadržati poziciju na njemu je naredni zadatak. Dakle, u 45. sezoni je naš osnovni zadatak da, što je moguće stabilnije, i na višem nivou, zadržimo našu poziciju na ovako velikom prostoru. Otud i ovi naslovi, koji će biti kičma našeg stvaralaštva u 45. sezoni. Nekako računamo da su ta dela, literarni predlošci, i da su zapravo deo kulturnog identiteta novosadske publike. Jer, zapravo je publika našeg teatra potencijalna publika celog grada. Zato smo malo računali s time da nam repertoar za narednu godinu nekako, bar po naslovima, zvuči poznato za što veći mogući broj publike.

Šta očekuje gledaoce u narednoj sezoni?

- Već ovog trenutka su u toku probe dve predstave. Jedna je u Kopru, u produkciji sa tamošnjim Mesnim gledališčem, predmet je Goldonijeva komedija “Lepeza”, a predstava se zove “Ventilator”, i njena premijera će biti u Kopru krajem oktobra, a  ovde 5. novembra, uoči “Sinerdži” festivala. U isto vreme, Zoltan Puškaš režira kod nas “Toma Sojera”, i to je još jedna saradnja Novosadskog pozorišta i studenata AUNS.

Nakon “Sinerdži” festivala, i premijere “Toma Sojera”, Robert Lenard započinje rad na projektu “Sanjari”. Podsećam, to je tematika koju je Bernardo Bertoluči obradio u svom filmu, i to je neka replika zapravo na ovaj film, ali je, pre svega, replika na događanja 1968. Još ćemo u ovoj godini započeti jedan od naših centralnih projekata, a to će biti “Ana Karenjina”, u režiji Dejana Projkovskog. U januaru bi krenuli s probama “Tila Ojlenšpigela”, u režiji mlade Tare Manić, asistentkinje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Posle ove, sledi premijera već započete “Ane Karenjine”. Imamo još pred kraj sezone u planu Direnmatov “Anđeo je sleteo u Vavilon”, režija Ištvan Sabo K. Na kraju sezone ulazimo u koprodukciju sa nacionalnim teatrom u Miškolcu. Nismo se odlučili za komad, ali imamo dve alternative:“Princip” Biljane Srbljanović ili “Brod za lutke” Milene Marković. Predstavu će režirati Atila Bereš, koji je režirao “Violinistu na krovu”, mjuzikl rađen u koprodukciji sa SNP-om.

To je kičma našeg repertoara, i ovi naslovi nekako čine delove našeg kulturnog identiteta u Novom Sadu. Ovi komadi svima poznato zvuče, zato što su deo našeg kolektivnog znanja. Svi ovde o svakom ovom komadu ponešto znaju, pa makar ga nikad nisu pročitali, ili nisu videli neko ostvarenje rađeno po njemu. U nekom literarnom smislu, to su već same vrednosti za sebe, a problematika tog slomljenog i usamljenog srca je u svakom komadu prisutna.

Da li će to biti moto ove sezone?

– Da, to će biti moto.

Ovo je druga godina kako sezonu započinjete “Sinerdži” festivalom, po ideji ovog pozorišta, koju realizujete u saradnji sa Fondacijom 2021.

– Važno je da javnost zna da je “Sinerdži” međunarodni festival pozorišta etničkih i jezičkih manjina, da budemo precizni,i to je, zapravo, jedan segment programa EPK 2021. Mi smo jedan od garantovanih segmenata ovog projekta, a Novosadsko pozorište je nosilac ovog segmenta. Festival će ove godine biti održan od 6. do 12. novembra, s tim da 5. zapravo naša koprodukciona predstava “Ventilator” otvara festival, a onda igraju gosti. Ove godine će biti izvedeno devet predstava, možda i deset. Oko ovih teškoća vredi jedan utisak odmah na početku izreći, a to je različit odnos teatara uopšte prema kvalifikaciji manjinskog. Naime, mi u ovom trenutku imamo problem sa kontaktiranjem i uopšte sa raspoloženjem manjinskih teatara iz zapadne Evrope. To je jedna pojava koju treba obraditi, ili bar spomenuti. Jednostavno, nesrazmerno je veća zainteresovanost manjinskih teatara iz istočne Evrope, iz Azije, pa čak i dalekog Istoka, da budu učesnici ovog festivala, nego li manjinskih teatara u zapadnoj Evropi. No, imaćemo dva ansambla iz zapadnog dela Evrope. Iz Avinjona nam dolazi Arapsko pozorište, i nemački teatar iz Bolcana, dakle iz Italije.  

Festival otvara Slovensko gledališče iz Trsta, to je i novosadskoj publici poznat teatar iz osamdesetih godina, bili su i pobednici Sterijinog pozorja. Dakle, to su naše kolege Slovenci iz Italije. Dolazi nam jedna vrlo interesantna predstava na ruskom jeziku iz Izraela, teatar Šaula Tiktinera, s projektom vezanim za Šagala, a u stvari je lutkarska predstava za odrasle. Dolaze nam i iz Buinksa u Rusiji, i izvešće nam predstavu na tatarskom jeziku. Biće tu i predstava iz Istanbula na jermenskom. Očekujemo i mađarski teatar iz Ukrajine. U pregovorima smo i sa jednim mađarskim teatrom iz Rumunije. To nije sasvim sigurno. Dolaze nam i kolege iz srpskog teatra u Budimpešti. Dakle, dolaze nam kolege Srbi iz Budimpešte, Jermeni iz Turske, Tatari iz Rusije, Rusi iz Izraela, Mađari iz Ukrajine... Imaćemo i konferenciju, koja će biti osnivačka za međunarodnu Asocijaciju manjinskih pozorišta. Sedište ove asocijacije treba da bude u Novom Sadu, a imamo dosta velikih šansi da neki od organa EU, možda će to biti Komesarijat za kulturu, ili neko drugo telo, ima udela u osnivanju ove asocijacije, ali sa sedištem u Novom Sadu. To ovih dana treba da bude odlučeno.

N. Pejčić

- “Ventilator”, koprodukcija Novosadskog pozorišta i Gledališča Koper / Slovenija

- “Prosci”, Buinsk teatar, Buinsk / Rusija

- “Šagalov let”, Pozorište Šaula Tiktinera, Tel Aviv / Izrael

- “Lepi dani u Aranhuezu”, Slovensko gledališče, Trst / Italija

- “Avala ekspres”, Srpsko pozorište, Budimpešta / Mađarska

- “Majčina pesma”, Nemačko pozorište, Bolcano / Italija

- “Nađimo jedni druge, to je ono što nemamo”, Jermensko pozorište, Istanbul / Turska

- “O ti, koga volim iliti priča o jednoj apokalipsi”, Arapsko pozorište, Avinjon / Francuska

- “Zoltan ponovo sahranjen”, Narodno pozorište Ilješ Đula, Beregovo / Ukrajina