U Novosadskom pozorištu najavljeno novo izdanje festivala manjina „Sinerdži”

Festival posvećen jezičkim, etnički, ali i drugim zajednicama koje se u kontekstu dominantnih kultura nazivaju manjinskim, biće održan od 6. do 12. decembra, a na programu je sedam predstava šest pozorišnih ansambala iz Srbije, Nemačke, Rumunije, Mađarske i Hrvatske. U pratećem delu, najavljen je koncert grupe “Kal rokenroma”, kao i sastanak Međunarodne asocijacije manjinskih teatara, osnovane u Novom Sadu, u okviru rada “Sinerdži” festivala.

Na otvaranju, 6. decembra, publika će moći da vidi predstavu “Tigar” Pozorišta sigligeti iz Oradea (Rumunija). Kako je naveo direktor Novosadskog pozorišta i osnivač festivala “Sinerdži” Valentin Vencel, predstava “Tigar” je nastala po istinitom događaju - bekstvu tigra iz zoološkog vrta u rumunskom gradu Sibiu. To, kao i niz tema zastupljenih u drugim predstavama, navelo je organizatore da Festivalu, četvrtom po redu, daju slogan “Stvarnost i priviđenje”. Zatim treba da bude izvedena predstava “San o Mileni” udruženja umetnika “Artista” iz Beograda, o stvaralačkoj i borbi za identitet u sklopu nepristajanja na uniformnost slikarke Milene Pavlović Barili.

Teater an der Rur iz Milhajma, koji vodi Roberto Čuli, a u kojem radi kolektiv “Maluba”, izvešće dve predstave - “Čista formalnost” umetnika iz Sirije, sa vlastitom životnom pričom, i “Povratak Dantona”, koja na osnovu čuvenog dela “Dantonova smrt” Georga Bihnera provocira pitanje da li su nam klasični komadi dovoljni da predstavimo stvarnost.

Državno jevrejsko pozorište iz Bukurešta (Rumunija), koje je već bilo gost Novosadskog pozorišta i festivala “Sinerdži”, izvešće predstavu “Ajnštajnova izdaja”, koja govori o “Projektu Menhetn” (izradi atomske bombe) i tako problematizuje odnos naučnog rada i politike. “Edip tiranin” predstava je Pozorišta “Amfiteatar” iz Budimpešte (Mađarska), u kojem rade umetnici iz Grčke. Na zatvaranju će nastupiti Hrvatsko narodno kazalište Varaždin (Hrvatska), sa predstavom “Pazi na prazninu”, koja se bavi pitanjima (transrodnog) identiteta.

- Ako smo drugi u odnosu na ostale, da li to znači i da smo drugačiji? - postavio je filozofsko pitanje Valentin Vencel, sažimajući suštinu nastojanja da “Sinerdži” postane deo glavnih tokova ne samo domaće pozorišne scene. “Sinerdži” će to svakako da bude, zahvaljujući tome što je inicijalna ideja bila deo osnovne ponude Novog Sada u okviru kandidature za projekat, a zatim i osvojene titule “Evropska prestonica kulture”, čija se realizacija sprema, takođe odložena zbog korone, za 2022.

Usklađenost programskog opredeljenja Festivala “Sinerdži” sa gradskim, ali i evropskim tokovima, potvrdio je član Gradskog veća zadužen za kulturu Dalibor Rožić, rečima da su multikulturalnost, inovativan pristup, umrežavanje i sinergija, ključne vrednosti, lako prepoznatljive u Novom Sadu. I Lazar Jovanov iz Fondacije “Novi Sad - Evropska prestonica kulture”, potvrdio je da je “Sinerdži” dobio najviše ocene u proceni projekta kandidature, a da je u okviru njegove realizacije deo programske celine “Druga Evropa”. Zbog svojih kapaciteta, Jovanov je istakao i potencijal Festivala za održivost nakon 2022. i već najavljenog 5. izdanja “Sinerdžija”.

Član organizacionog tima Međunarodnog pozorišnog festivala “Sinerdži” Tibor Devai i pored velike želje za održavanjem i odlične komunikacije sa svim saradnicima, ipak je ostavio prostora za mogućnost izmena, jer je situacija sa koronom i dalje velika nepoznanica i izazov. Levai je naveo i to da će sav prihod od karata biti dobrovoljan i otići u budžet ŠOSO “Milan Petrović” u Novom Sadu, uključujući izložbom i bazarom i njihove učenike, decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, kao specifičnu manjinsku grupu u festivalski program.

I. Burić