Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

U Narodnom pozorištu Sombor premijerno 5. marta Tramvaj zvani želja

04.03.2021. 17:25 17:27
Piše:
Foto: Narodno pozorište Sombor

Narodno pozorište u Somboru najavilo je za sutra, 5. mart, u 18 časova premijeru predstave “Tramvaj zvani želja” Tenesija Vilijamsa, u režiji Juga Đorđević a u predstavi igraju: Milijana Makević, Aleksandar Ristoski, Ivana V. Jovanović i Nemanja Bakić.

Komad je dobio Pulicerovu nagradu za dramu i svrstan je u jedan od najbolje napisanih komada dvadesetog veka, podseća reditelj predstave Jug Đorđević, uvodeći u njegovu atmosferu, i trenutak kada „miran“ život, koji vode supružnici Stela i Stenli, naruši dolazak Steline sestre Blanš, i kada počinje drama, koja će imati fatalne posledice za naše junake.

- U srži same drame kakvom ju je Tenesi Vilijams napisao, stoji sukob između dva suprotstavljena principa: muškog i ženskog. Muški princip oličen u liku Stenlija Kovalskog, južnjaka koji živi patrijarhalna ubeđenja da život ima svoja pravila i svoje okolnosti, u kojima svako ima svoju ulogu i od kojih se retko odstupa, i ženskog principa oličenog kroz lik Blanš Duboa, koja samim tim što postoji i ne želi da igra po tuđim pravilima, ugrožava patrijahalni poredak – napominje Jug Đorđević.

Reklo bi se da su danas sukobi između dva pola još kompleksniji, smatra reditelj, samom spoznajom da seksualnost nikada nije ni bila crno-bela kategorija u kojoj su pravila funkionisanja jasna. Pitanje je kako u današnjem trenutku jedan duboko ustoličen sistem kakav je patrijarhat opstaje, tj. da li, po rečima Đorđevića, opstaje ili nestaje pod promenama koje nam vreme i emancipacija konačno i neminovno donose.

- U prevodu: Koje sve probleme, dubine i kompleksnosti može da otvori inscenacija „Tramvaja zvani želja“ u kojoj je Blanš zapravo transrodna osoba tj. žena zarobljena u telu muškarca. Koje su sve to nove razine koje može da otvori siže u kome Blanš ne ugrožava Stenlija i ceo njegov sistem verovanja samo time što je prelepa žena koja „odbija da sluša“, već je to drugi muškarac i žena u isto vreme - ističe reditelj Đorđević. - Sa verom da jedan atom čine čestice, da jedno društvo čine ljudi i da ljudi čine svet, a da bi odgonetnuli svet kakvim ga trenutno poznajemo i živimo, na sceni treba postavljati teme koje se tiču tih čestica. Komunikacija i odsustvo komunikacije, emocije i odustvo emocija, empatija i odsustvo empatije, u bilo kojim okolnostima, samo su neke od tema koje nalazim krucijalnim za današnje pozorište, a kojih u ovom komadu ima na pretek.

Dramaturškinja predstave je Tijana Grumić, kostimografkinja Velimirka Damjanović, scenografkinja Andreja Rondović, a kompozitorka Julija Đorđević.       

N. Pejčić

Piše:
Pošaljite komentar