У Народном позоришту Сомбор премијерно 5. марта Трамвај звани жеља
Народно позориште у Сомбору најавило је за сутра, 5. март, у 18 часова премијеру представе “Трамвај звани жеља” Тенесија Вилијамса, у режији Југа Ђорђевић а у представи играју: Милијана Макевић, Александар Ристоски, Ивана В. Јовановић и Немања Бакић.
Комад је добио Пулицерову награду за драму и сврстан је у један од најбоље написаних комада двадесетог века, подсећа редитељ представе Југ Ђорђевић, уводећи у његову атмосферу, и тренутак када „миран“ живот, који воде супружници Стела и Стенли, наруши долазак Стелине сестре Бланш, и када почиње драма, која ће имати фаталне последице за наше јунаке.
- У сржи саме драме каквом ју је Тенеси Вилијамс написао, стоји сукоб између два супротстављена принципа: мушког и женског. Мушки принцип оличен у лику Стенлија Ковалског, јужњака који живи патријархална убеђења да живот има своја правила и своје околности, у којима свако има своју улогу и од којих се ретко одступа, и женског принципа оличеног кроз лик Бланш Дубоа, која самим тим што постоји и не жели да игра по туђим правилима, угрожава патријахални поредак – напомиње Југ Ђорђевић.
Рекло би се да су данас сукоби између два пола још комплекснији, сматра редитељ, самом спознајом да сексуалност никада није ни била црно-бела категорија у којој су правила функионисања јасна. Питање је како у данашњем тренутку један дубоко устоличен систем какав је патријархат опстаје, тј. да ли, по речима Ђорђевића, опстаје или нестаје под променама које нам време и еманципација коначно и неминовно доносе.
- У преводу: Које све проблеме, дубине и комплексности може да отвори инсценација „Трамваја звани жеља“ у којој је Бланш заправо трансродна особа тј. жена заробљена у телу мушкарца. Које су све то нове разине које може да отвори сиже у коме Бланш не угрожава Стенлија и цео његов систем веровања само тиме што је прелепа жена која „одбија да слуша“, већ је то други мушкарац и жена у исто време - истиче редитељ Ђорђевић. - Са вером да један атом чине честице, да једно друштво чине људи и да људи чине свет, а да би одгонетнули свет каквим га тренутно познајемо и живимо, на сцени треба постављати теме које се тичу тих честица. Комуникација и одсуство комуникације, емоције и одуство емоција, емпатија и одсуство емпатије, у било којим околностима, само су неке од тема које налазим круцијалним за данашње позориште, а којих у овом комаду има на претек.
Драматуршкиња представе је Тијана Грумић, костимографкиња Велимирка Дамјановић, сценографкиња Андреја Рондовић, а композиторка Јулија Ђорђевић.
Н. Пејчић