Susreti: Zoran Đerić, upravnik SNP-a

Po njegovim rečima, sada je mnogo toga izvesnije i samim tim bolje, jer, kako objašnjava, velika pozorišta kao što je SNP ipak moraju da planiraju svoj rad na duži period - počev od toga što nije dobro da se temelji repertoarske politike često menjaju, pa sve do činjenice da se angažmani poznatih i priznatih imena van kuće, reditelja, koreografa, baletskih igrača, operskih pevača, dirigenata... moraju ugovarati barem sezonu ili čak dve unapred kako bi se termini mogli uskladiti.

Radilo se, ali nisu bili oslobođeni svi potencijali kuće, opisao je dosadašnju situaciju dr Đerić u razgovoru za „Dnevnik“.

Kako je dalje kazao, u slučaju SNP-a je, inače, značaj određene izvesnosti predviđenog mandatnog perioda još izraženiji, jer će 2021. i Novi Sad biti Evropska prestonica kulture, i pozorište obeležiti 160 godina postojanja.

A tim povodom bi, recimo, trebalo da konačno bude objavljena prva prava monografija posvećena Srpskom narodnom pozorištu, na srpskom i engleskom jeziku, kao i da do tada završimo sve poslove na izradi Enciklopedije SNP-a. S druge strane, u planu je i veoma ambiciozan repertoar, čiju realizaciju praktično već sad treba početi pripremati, kako u Drami, tako i u Operi i Baletu, najavljuje upravnik SNP-a.

Krajem prošle godine završena je nova sistematizacija, usklađena sa Zakonom o kulturi i novim katalogom radnih mesta.

Upravnik SNP-a potvrdio je na tom fonu informaciju o jačanju i delimičnom podmlađivanju svih ansambala – recimo, u Drami su stalni angažman dobile dve glumice i dva glumca (Sonja Damjanović, Tanja Pjevac, Grigorije Jakišić i Vukašin Ranđelović) - ali je priznao i da se kuća na pojedinim pozicijama, pogotovo kada je reč o tehnici, sučoava sa ogromnim problemima, jer je dosta ljudi otišlo ili u penziju ili je zbog male plate potražilo drugi posao, a zamene im nije tako lako naći, naprotiv.

Na tragu protokola o saradnji, koji su lane potpisali Srpsko narodno pozorište i beogradsko Narodno pozorište, dva nacionalna teatra do sada su uglavnom samo razmenjivala dramske predstave, odnosno urađena je tek jedna koprodukcija, opera „Kavalerija rustikana“. „Narodno pozorište ove godine slavi veliki jubilej, vek i po postojanja, i nadam se da će i SNP učestvovati u njegovom obeležavanju. Postignut je dogovor o dve dramske koprodukcije: Travnička hronika koju bi po romanu Ive Andrića radio Nikita Milivojević, i Deca revolucije Maksima Gorkog u režiji Bojane Lazić.

Pre nekoliko dana razgovarali su direktori naših baleta, Toni Ranđelović i Konstantin Kostjukov, te verujem da će i na tom planu biti pomaka, kao što se nadam da će ih biti i u operi. No, i dalje je najveći problem za intenzivniju saradnju scena, jer je ona u NP mnogo manja od naše 'Jovan Đorđević', što ograničava mogućnosti razmene baletskih i operskih predstava“, pojašnjava dr Đerić, uz podsećanje da je SNP nedavno potisao protokol o saradnji sa Narodnim pozorištem iz Prištine sa sedištem u Gračanici, te da će na temelju njega biti realizovana koprodukcija koja će u osnovi imati tekst jednog domaćeg autora – a da li savremenog ili klasika, to tek treba da bude precizirano.

U odnosu na do sada važeću sistematizaciju imamo oko 200 zaposlenih manje. Mnoga radna mesta su ugašena, na nekim pozicijama, upravo u tehnici, u ozbiljnom smo deficitu, i kao posledica toga događa se da realizacija pojedinih projekata biva ugrožena. Jer, angažovanje zamena koje nemaju adekvatnog iskustva neminovno se odražava i na vođenje predstava. Najveći je problem sa vrhunskim zanatlijama, kojih je i inače malo, poput vlasuljara, obućara, šminkera...jer ipak su to u pozorišnim uslovima veoma specifična zanimanja koja zahtevaju naročitu veštinu, a ona se stiče tokom godina rada sa umetnicima, na sceni... 

Nedovoljno ljudi u tehnici pogotovo do izražaja dolazi u situacijama, kakva je ovih dana u SNP-u, kada se paralelno priprema nekoliko projekata – opera „Pop Ćira i pop Spira“, balet „Pinokio“, drama „Ilustrovana enciklopedija nestajanja“ - a uz to se realizuju i gostovanja (poput sutrašnjeg odlaska ansambla predstave „Na Drini ćuprija“ u Sarajevo). Međutim, to publika ne sme (ili ne bi smela) da oseti, tim pre što se njeno interesovanje za predstave Srpskog narodnog pozorišta značajno povećalo u odnosu na period od pre nekoliko sezona.

Bitno popunjenije sale znače i veći prihod na blagajni, a kao reuzltat prvi put smo nakon dugo vremena u novu godinu ušli bez dugovanja, odnosno izmirili smo sve obaveze prema umetnicima. To nam je omogućilo da i kada je u pitanju novi repertoar krenemo ambicioznije nego prethodnih godina, sa osloncem na mlade snage uz podršku istaknutih autorskih imena, a u planu je i gostovanje umetnika iz inostranstva. U svakom slučaju, u ovoj sezoni nas očekuje veći broj premijera, pogotovo dramskih, delom zahvaljujući i koprodukcijama, ali su pred nama i predstave gde će biti angažovani svi ansambli, poput spektakla posvećenog prisajedinjenju Vojvodine Srbiji, po tekstu Milovana Vitezovića. Stoga je u toku izrada i strateškog plana realizacije planiranih projekata sve do kraja godine, kako bi se izbegli mogući zastoji upravo zbog preopterećenosti tehnike s kojom u ovom trenutku raspolažemo.

Inače, neke od planiranih predstava možda neće ni doživeti premijeru, jer se u SNP posle duge pauze vraća institut „kontrolnih proba“. Đerić je, naime, formirao Umetnički savet, u koji su ušli i teatarski poslanici van kuće, koji će, zajedno sa direktorima Drame, Opere i Baleta, naravno i upravnikom, donositi odluku o tome da li neka predstava može da izađe pred publiku u planiranom terminu, ili su joj možda potrebne dodatne probe kako bi se ispravili uočeni nedostaci.

Ili joj, jednostavno, nema pomoći, pa će biti skinuta sa repertoara pre no što je na njega uopšte i došla.

Kontrolne probe ćemo uvesti kao obavezu, jer smo do sada nekoliko puta bili suočeni s tim da su predstave „puštene“, a da je njihov kvalitet daleko ispod željenog, odnosno da nije ni blizu renomea koji uživa Srpsko narodno pozorište. U pojedinim slučajevima su doterivanja mogla da se rade „u hodu“, pa su ti projekti u međuvremenu uspeli da domaše do nekog koliko toliko pristojnog nivoa, ali za neke predstave je od premijere bilo jasno da se radi o potpunim promašajima. A takvih kikseva ne bi bilo da se blagovremeno sa pozicije struke skretala pažnja autorskim timovima. Naravno da ne mogu sve predstave biti remek dela, ali smo odlučni u tome da više ništa ne prepuštamo slučaju, jer nam je cilj da sve što se u Srpskom narodnom pozorištu radi bude dorečeno i na visokom umetničkom nivou.

M. Stajić