SRBIJA KAO OBEĆANA ZEMLJA U Narodnom pozorištu Kikinda premijera predstave koja potkazuje život

Još uvek se najradije igra njegov komad “Ne igraj na Engleze”, koji je pretočen i u film. Sada je na red došla najnovija komedija, “Srbija ol inkluziv”, koju je u Narodnom pozorištu Kikinda režirao Marko Misirača. Premijera je večeras.

- Ovo je priča o dobrim ljudima. Baš dobrim. Dobrim, a pokvarenim. Strašno pokvarenim, ali opet duševnim, kakvi umeju da budu samo naši ljudi. Divni ljudi. Divni da ne poželiš da ih sretneš. A ne možeš da ih ne sretneš i da ih ne zavoliš, jer su ipak, i iznad svega, ljudi. - ironičan je pisac, čiji se komad u procesu rada nazivao i “Kosmaj ol inkluziv”. - Ovo je priča o našim vrlinama, manama i zabludama kojih nismo spremni da se odreknemo. Nikada! O našem talentu za preživljavanjem u teškim vremenima koji smo vekovima razvijali. Mi smo carevi za preživljavanje. Život još nismo probali. O generaciji rođenih u nekom drugom vremenu i generaciji pragmatičnih koja tek dolazi. Ne smem ni da zamislim. O spremnosti na žrtvu sa jedne strane i zonama komfora, sa druge, kako se to danas moderno kaže.

Vladimir Đurđević podseća i kako teško praštamo drugima, a lako sebi; kako nam je uvek neko drugi kriv i kako svaki problem može da se reši, samo ako imamo dobar biznis plan. Komad je posvetio svom ocu i ljudima uz koje je on rastao. 

Za reditelja Marka Misiraču nema sumnje da je pisac po svom motu da pozorište potkazuje život blizak Kovačeviću. Komad “Srbija ol inkluziv” okarakterisao je kao “tragikomično aktuelan i savremen, ponikao iz tla ovdašnjeg čoveka i njegovog, vekovima neizmenjenog mentaliteta”.

- Dolazi nam na scenu kao gotovo neophodna „pilula“, koja će svima nama koji smo stvarali predstavu, a verujem i onima u publici, učiniti da stvarnost ne zaboravimo, već da se s njom, duhovno osnaženi, lakše ponesemo. Probe s jeseni i zime 2024/25. pratili su istorijski događaji. Na ulicama u Srbiji se, dok ispisujem ove redove i ulazimo u završnu fazu sklapanja predstave, događalo i događa toliko toga, pa bi se reklo da je pozorište gotovo nemoćno da sve to isprati i umetnički obradi. Međutim, paradoksalno je da stvarnost na toliko nivoa „proziva“ Đurđevićev komad i našu predstavu, pa se usuđujem da kažem da se, pored svih spoljnih, objektivnih poteškoća u procesu, u ovom slučaju dogodila ona kišovska „milost uobličenja“ koja, sa velikim nestrpljenjem čeka i susret sa publikom. - kaže reditelj.

Đurđevićevo dramsko pismo Misirača je okarakterisao kao oslonjeno na bogatu komediografsku tradiciju oličenu u Nušiću, Kovačeviću, Popoviću, Brešanu, Matišiću, gde se groteskno i farsično sasvim organski i vešto prepliću sa realnošću i svakodnevicom. U centru dramske radnje je porodica Kuburović koja lako “doaka” svemu i svačemu. Njen pater familias oličenje je ognjišta i ostalih svetinja koje su nam često u istoriji bile prelomna tačka, kočile nas i zaustavljale u razvoju. 

- Da li je moguće da od tradicije uzmemo i ponesemo ono što je dobro, a da ne dozvolimo da nam ta ista tradicija bude kamen spoticanja i ne dâ nam da krenemo ka civilizaciji? - navodi reditelj.

Scenograf najnovije predstave u Kikindi je Vladimir Pavlović, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Luka Jovanović Dživdžanovski, na scenskom govoru i lekturi radila je Dijana Marojević, a na scenskom pokretu i koreografiji Anđelko Beroš. U predstavi igraju: Nikola Joksimović, Mina Stojković, Miljana Kravić, Luka Jovanović Dživdžanovski, Milan Vejnović, Branislav Knežević, Vladimir Maksimović.

U predstavi su korišćeni tekstovi pesama „Srpska zemlja“ Veljka Petrovića (1884-1967), „Tuđoj krvi“ i „Mladost“ Milutina Bojića (1892-1917) i „Imade vas mnogo...“ Alekse Šantića (1868-1924).