SELEKCIJA 65. STERIJINOG POZORJA Stvarnost umesto igre formi

U izboru selektora Svetislava Jovanova, našlo se osam predstava u selekciji nacionalne drame i teatra, tri u netakmičarskom međunarodnom programu „Krugovi“, a u of programu „Druga scena“ gledaćemo dve predstave. Selektor Jovanov u svom obrazloženju ukazuje na neke od karakteristika i celokupne sezone i predstava izabranih autora, odnosno na merila kojima se rukovodio utvrđujući svoj izbor.

U selekciji nacionalne drame i teatra su izabrane sledeće predstave: „Smederevo 1941“, autorke i rediteljke Ane Đorđević, Srpsko narodno pozorište; „Radnička hronika“ Petra Mihajlovića, režija Veljko Mićunović, Narodno pozorište / Kazalište / Nepsinhaz Subotica; „Maratonci trče počasni krug“ Dušana Kovačevića, režija Paolo Mađeli, Mađar sinhaz, Budimpešta; „Semper idem“ Đorđa Lebovića, dramatizacija i režija Gorčin Stojanović, Narodno pozorište Sombor; „Kretanje“ Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić, Bitef teatar, Beograd; „Lepa Brena prodžekt“ Vedrane Klepice, Maje Pelević, Olge Dimitrijević, Tanje Šljivar i Slobodana Obradovića, koncept i režija Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević, Bitef teatar Beograd; „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ Tijane Grumić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište i Omladinska prestonica Evrope OPENS, Novi Sad; i „Gustav je kriv za sve“, koncept i režija Kokan Mladenović, pozorište „Kostolanji Deže“ Subotica.

– Suočeni sa mnogobrojnim vidovima krize, ovi autori su, umesto da se prepuste eskapističkoj igri formi, stilova i „koncepata“ kao udobnijem rešenju, odabrali mnogo rizičniji i teži put: vođeni strašću i samosvešću, okrenuli su se stvarnosti – kao konkretnoj inspiraciji, povodu, materijalu ili (aktivnom) sagovorniku. Iako sva dramska i scenska nastojanja autora koji su krenuli ovim putem nisu bila pođednako uspešna, ona su nam, u većini slučajeva, predočila uzbudljivu, gorku, često šokantnu „mapu“ vidova stvarnosti u kojoj živimo ili koja živi u nama: istorijsku stvarnost (stradanja nevinih u ratovima, mučno sazrevanje pojedinca usred svetskih lomova); stvarnost konclogora i genocida; medijski posredovanu stvarnost (kulturološki fenomeni, reprezentativne biografije); stvarnost gorućih socijalnih napetosti (nezaposlenost, štrajkovi); i, najzad, stvarnost čoveka i prirode u okruženju terora tehnologije i civilizacije. Zauzimajući angažovan kritički stav naspram društva, autori ovog usmerenja istovremeno odbacuju manihejsku poziciju pozorišta kao nosioca uzvišene čistote i moralne nadmoći, pokazujući ga, samosvesno i strasno, kao „razbijeno ogledalo“ – to jest, svedoka ali i saučesnika društvenih zabluda i stranputica stvarnosti. Upravo autentičnost srazmere strasti i samosvesti u  konkretnom dijalogu pozorišta sa stvarnošću, bilo je merilo na osnovu kojeg sam odlučio da za takmičarsku selekciju 65. Sterijinog pozorja predložim sledeće naslove – navodi u obrazloženju Svetislav Jovanov.

Svoje obrazložee Jovanov je započeo konstatacijom da „pozorišta u Srbiji završavaju sezonu 2019/2020. u znaku duboke egzistencijalne krize, ali, isto tako, barem kad govorimo o najrelevantnijem što su ova pozorišta iznedrila, u znaku povišene umetničke i društvene samosvesti.“

– U čemu se sastoji ovaj (prividni) paradoks? Najvidljiviju stranu krize otkrivaju kvantitativni pokazatelji. Činjenici da je – kako kažu meritorne analize – broj izvedenih premijera uopšte u 2019. bio na istorijskom minimumu, odgovara, nažalost, situacija u sezoni 2019/2020. – kako u pogledu ukupne „domaće produkcije“, tako i kada je reč o praizvedbama savremenih domaćih drama – napominje Jovanov u obrazloženju svog izbora predstava. Za razliku od prethodne sezone, kako dodaje selektor, kada su realizovane pedeset dve domaće produkcije, od čega trideset pet spadaju u praizvedbe, u ovom razdoblju broj domaćih produkcija pao je na 38 – od čega su dvadeset sedam praizvedbe domaćeg dramskog teksta, koncepta, ili, pak, dramatizacije domaće proze.

SEMPER IDEM po romanu Đorđa Lebovića adaptacija i režija Gorčin Stojanović

Narodno pozorište Sombor

MARATONCI TRČE POČASNI KRUG Dušan Kovačević režija Paolo Mađeli

Mađar sinhaz, Budimpešta

KRETANJE Dimitrije Kokanov režija Jovana Tomić

Bitef teatar, Beograd

KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN Tijana Grumić režija  Sonja Petrović 

Srpsko narodno pozorište

LEPA BRENA PRODŽEKT Vedrane Klepice, Maje Pelević, Olge Dimitrijević, Tanje Šljivar i Slobodana Obradovića koncept i režija Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević

 Bitef teatar, Beograd

SMEDEREVO 1941.  autorka i rediteljka Ana Đorđević

Srpsko narodno pozorište

GUSTAV JE KRIV ZA SVE koncept i režija Kokan Mladenović 

Pozorište „Deže Kostolanji” Subotica

RADNIČKA HRONIKA Petar Mihajlović režija Veljko Mićunović 

Narodno pozorište Subotica

Razloge ovakvog kriznog stanja Jovanov vidi i u pogoršanju „finansijskih prilika (neredovni ili manji budžeti), kao i organizaciono-strukturne teškoće (nemogućnost zapošljavanja stručnih i umetničkih profila, umetnička uravnilovka), ali glavni problem (i dalje) je odsustvo dugoročnih (ponekad i kratkoročnih) repertoarskih koncepcija.“

- Ovo odsustvo prouzrokuje, između ostalog, i neverovatne oscilacije u scenskoj prisutnosti savremene domaće drame – od dominantne struje do gotovo epizodne uloge tokom godinu dana. Tako, u protekloj sezoni svedočili smo scenskom predstavljanju tek dvaju uslovno novih autorskih imena (Staša Bajac, Dimitrije Kokanov) i dvaju pravih debitanata (Ognjen Petković, Isidora Milosavljević) –  a relativnu protivtežu ovoj oskudici čine retka uspešna ostvarenja iz novog talasa dramatizacija. Najzad, ni nekoliko etabliranih ili relativno afir- misanih autora nije ponudilo dramske predloške koje bi odlikovala samosvojnost – krećući se od neprobojne ezoteričnosti (Livada puna tame Milene Marković), do direktne, jednodimenzionalne aktuelizacije (Šumadija Filipa Vujoševića) – ukazuje Jovanov.

Sticajem okolnosti, nakon procesa odabiranja predstava za program „Krugovi“, kako je selektor napomenuo, tokom kojeg je video ukupno devet predstava iz Nemačke, Severne Makedonije, Rusije, Hrvatske, Litvanije i Bosne i Hercegovine, u konačnom izboru našla su se tri ostvarenja koja, po njegovim rečima, na različite načine, artikulišu pojedine vidove konkretnog „dijaloga“ između stvarnosti i pozorišta. Tri izabrane predstave su: „Jedvanosimsoboakalomistobo“ Nejre Babić i Aleša Kurta, režija Aleš Kurt, Sarajevski Ratni teatar SARTR, Sarajevo; „Seminaristi: Šredingerov bog (Bursaki: Bog Šredingera), dramaturgija i režija Jurij Šehvatov, Teatr.dok, Moskva; i „Ajhman u Jeruzalemu“, koncept i režija Jernej Lorenci, Zagrebačko kazalište mladih.

Međutim, on iznosi ocenu da, uprkos nizu institucionalnih ustrojstava, planova i faktora koji je delovao na štetu protekle pozorišne sezone, ona se nije završila katastrofalno i, štaviše, smatra da je nadmašila nivo prosečne. „I to pretežno zahvaljujući delovanju onih neinstitucionalnih, autorskih činilaca – tačnije, stvaralaca specifičnih stavova ili afiniteta.“

Kao poseban segment selekcije su i dve predstave, koje za of program „Druga scena“ odabrala pomoćnica selektora Ivona Janjić: „Niko i ništa“, režija Ana Popović, Puls teatar, Lazarevac i „Povratak“, režija Dejvid Glas, Srpsko narodno pozorište. 

- Od početka sezone  pratim sve one pozorišne događaje koji se uglavom odvijaju ispod radara glavnih pozorišnih tendencija srpskog pozorišta, pokušavajući da odaberem dve predstave koje bi najbolje pripadale Drugoj sceni: da poseduju suštinski drugačiji pristup pozorišnom izrazu, kako na planu predstavljanja, tako i na planu artikulacije značenja. Tako sam u ovoj potrazi došla do oko dvadeset predstava najrazličitijeg sadržaja i kvaliteta, od striktno narativnih struktura do vizuelnih durational (U njega verujemo, Ivana Ivković). Međutim, kao najupadljiviji otklon od uobičajenog, izdvojila bih dve neverbalne predstave, koje zaobilaze uske ali ustaljene žanrovske i narativne okvire, ali ostaju ukorenjene, na ovaj ili onaj način, u savremeno srpsko društvo – obrazlaže svoj izbor Ivona Janjić.

U čast nagrađenih, na završetku 65. Sterijinog pozorja, 3. juna, Kamerni teatar 55 Sarajevo odigraće predstavu „Sjećaš li se Doli Bel“, po tekstu Abdulaha Sidrana, u režiji Kokana Mladenovića.

        N.Pejčić