Besedom Svetlane Bojković otvoreno 64. Sterijino pozorje

Proglašavajući otvorenim ovaj najveći festival nacionalne drame ona je “s velikim poštovanjem u čast slave pozorišta” uputila zahvalnost Sterijinom pozorju, jednoj od najznačajnijih institucija koje čuva pozorišnu tradiciju.

Podsećajući na period s početka 19. veka kada je evropski duh prosvetiteljstva nezaustavljivo osvajao Srbe, Svetlana Bojković je ukazala da uz književna i pozorišna dela srpski narod tada počinje da otkriva svoju naklonost prema pozorištu i svoje pozorišne talente. U istoriju ulaze Joakim Vujić i Jovan Sterija Popović sa svojim „Žalostnim i veselim pozorjem”.

- Gde smo danas, više od dva veka kasnije- upitala je poznata glumica. -Bijemo bitke da pozorište živi svoju kreativnost i nosi svoju kulturnu misiju. U toj misiji komedije karaktera Jovana Sterije Popovića ostaju jedna od neiscrpnih inspiracija našeg pozorišnog života. Danas u svetu informatike i digitalizacije, u svetu u kojem se, nažalost, urušavaju moralne vrednosti i empatija, pozorište, ipak, opstaje kao neuništiva biljka zasejana pre više od dve hiljade godina.

Pitajući se šta održava magiju pozorišta Bojkovićeva je naglasila da je odražava ljudska potreba za katarzom, kao i potreba za smehom. Tu potrebu imaju i pozorišni stvaraoci, s jedne, kao i publika s druge strane. Po njenim rečima; kada se uspostavi pravi doživljaj, glumci se spajaju sa publikom i zajedno žive magiju pozorišnog čina. Iako su ti trenuci prolazni, trag oplemenjenosti ostaje. Zato danas, koliko čedno, toliko i aktuelno zvuči Sterijina misao „Teatar je lek za bolesti moralne“.

- Pozorišna predstava, njeno stvaranje i izvođenje liči na jednu malu državu u kojoj sve mora da funkcioniše da bi bila uspešna. Tako i biva, iako predstavu stvaraju ljudi različitih profesija: pisac, reditelj, glumci, scenograf, kostimograf, kompozitor, majstor svetla, šminker, inspicijent, sufler, rekviziter, dekorateri - rekla je Svetlana Bojković.-Ta mala država-predstava, stvara se od zajedničke vere, ljubavi, strasti i kreativnosti u postizanju zajedničkog cilja. Kada se u rezultatu uspe, svi učesnici imaju neopisiv osećaj radosti i slobode. Dostignuće slobode koje pozorišni stvaraoci postižu kroz svoje stvaralaštvo je, možda, najveći dar koji im je dat. Taj osećaj slobode je, verujem, pored katarze i smeha, još jedan motiv za opstajanje i dugovečnost pozorišta.

Zavesa se podigla za prvu predstavu u zvaničnoj konkurenciji. Ansambl beogradskog Ateljea 212 izveo je “Petrijin venac”, ostvarenje nastalo prema romanu Dragoslava Mihailovića, u dramatizaciji Mile Mašović Nikolić i u režiji Bobana Skerlića. Glavni lik Petrije tumačile su tri glumice Marta Bjelica, Jovana Gavrlović i Milica Mihajlović.

N. Popov

Foto: B.Lučić