Premijera predstave Anika i njena vremena u SNP

To što ne nosi identičan naziv kao poznata priča Ive Andrića, znači da nije reč o čistoj dramatizaciji, nego svojevrsnom novom dramskom delu. Inspirisana Andrićevim pripovetkama, napisala ga je Ana Đorđević, koja je i rediteljka predstave. Nešto slično se već dogodilo pre nekoliko sezona, kada je Ana Đorđević radila na prozi Isidore Sekulić, u predstavi “Đakon”.

Andrić je “Anikina vremena” napisao 1931. godine. U prvom delu se pripoveda o popovskoj lozi Porubovića u malom bosanskom selu Dobrun. Priča se vraća unazad i opisuje “Anikina vremena”, kako su period života prelepe Anike kasnije svi u selu prozvali njenim imenom. Ludilo, smrt, lepota, zavist, sukob, neki su od osnovnih motiva Andrićeve pripovetke, koja, kao i njegov celokupan opus, pleni jednostavnom rečenicom, a složenim značenjima, bogate narativne strukture.

– Imamo novu priču koja ne prati striktno samu pripovetku. Izvučena je jedna linija iz pripovetke, sukob Anike i prote Melentija iz Dobruna. Ljudi koji poznaju pripovetku biće veoma zadovoljni, jer se Andrić nije izgubio, a priča je malo drugačija, motivacije i karakteristike likova – izjavio je, između stalog, nedavno u intervjuu za “Dnevnik” v.d. direktora Dame Srpskog narodnog pozorišta, Milovan Filipović, koji u predstavi igra lik Anikinog brata Laleta.

Anika je misterija. Cela njena ličnost je provokacija. Ali nju je stvorila upravo ta zajednica koja je se toliko boji. Ona je žena rođena iz podsvesti mase koja je okružuje – kraljica svog carstva, nepokorna i svoja, zanosno mudra, lebdi iznad trivijalnosti, i uvek može da kaže „ne”, a to je sve što mnogi muškarci raznih uzrasta, pritisnuti brdima, obavezama, okoštalo formalnim odnosima, potajno sanjaju da budu. I ne samo muškarci! To sanjaju i žene, i zato joj se dive i mrze je, i zato je proteruju iz svojih života, nasilno i na svoju štetu - navodi rediteljka Ana Đorđević.

Ustaljenu stvarnost i njene potrese, što Andrić gotovo uvek predstavlja životom u kasabi ili malograđanskom ruhu, u susretu sa neobičnim pojavama, autorka drame sa motivima “Anikinih vremena” i rediteljka predstve, Ana Đorđević, vidi kao krizu, kao otvaranje procepa kroz koji kuljaju naše unutrašnje beštije, kroz koji nam dopire poziv da počnemo ozbiljno i mukotrpno da radimo da unapredimo sebe.

– Kriza je nužni produkt lažnog mira. Anikina vremena su vremena krize. Svaka kriza je šansa da se postojeći poredak, van čoveka i unutar njega, unapredi. To znači da se iznova stvaralački pristupi životu, da se utvrdi da li postojeće forme ponašanja odgovaraju sadržajima u ljudskom duhu koji se usložnjavaju, da li savest alarmira da se kultura svakodnevnog života i međuljudskog opštenja istrošila, deformisala, da li radi protiv života, sklada i ljubavi unutar te zajednice, ili je treba menjati, kako bi svako dobio novu priliku da bude voljen i srećan – navodi rediteljka. – Šansa da se stvari preispitaju i promene retko se dočekuje s radošću i spremnošću, jer promena traži učenje, a učenje je težak posao. Čovek je više sklon da živi stešnjenim, nepravednim, nesrećnim, ali poznatim i odobrenim načinom života, nego da rizikuje, veliki rad ga menja. Krizu u “Aniki i njenim vremenima” ne izazivaju prirodne katastrofe širokih razmera, razorni ratovi ili egzistencijalna ugroženost stanovništva. Jedna ličnost, samo jedna ličnost i to žena, izaziva kobnu zarazu koja preti da rasturi domove, i to dodaje celoj krizi još jednu dimenziju – zavist u odnosu na toliku ličnu moć.

Glavna uloga je poverena Milici Trifunović, a u predstavi još igraju Nenad Pećinar (Melentije), Biljana Keskenović (Anđa), Dušan Matejić (Jakša), Jovana Mišković (Saveta) i Milica Grujičić (Jelica). Kao što se vidi, u podeli su i neka nova imena, gostujući glumci u ansamblu Drame SNP-a. Scenograf je Boris Maksimović, kostimografkinja Marina Sremac, kompozitor Dragan Maksimović, a na scenskom govoru je radila Dijana Marojević.

Prve reprize su na repertoaru 21. i 27. oktobra.

I. Burić