PREDSTAVA U IME DIMITRIJA TUCOVIĆA Iz Novog Pazara, preko Sterijinog pozorja, do Lazarevca

Novi Sad tada postane i mesto susreta, raznih dogovora o saradnjama, a takva jedna upravo je realizovana - predstava „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović” Zlatka Pakovića, koja je premijerno izvedena krajem prošle nedelje u „Puls teatru” u Lazarevcu. 

- O radu na našoj najnovijoj predstavi sa rediteljem Pakovićem , „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović”, prvi put sam razgovarala upravo u vašem Novom Sadu, na Sterijinom Pozorju, pre tri godine - objašnjava za „Dnevnik” Ivana Nedeljković, upravnica „Puls teatra” u Lazarevcu. - Bila sam podstaknuta velikim uspehom naših kolega i prijatelja iz Regionalnog pozorišta Novi Pazar, njihovom hrabrošću da pisca iz svog grada sa temom koja je samo prividno lokalna, a to nikada nije lako u malim sredinama verujte mi na reč, zajedno sa Pakovićem postave na scenu.

Podsećanja radi, bila je to predstava „Ako dugo gledaš u ponor” prema romanu Enesa Halilovića, u dramatizaciji glumaca novopazarskog pozorišta i režiji Zlatka Pakovića. Ova predstava nagrađena je Sterijinom nagradom za najbolju na 66. Sterijinom pozorju, održanom 2021.

- Time sam bila ohrabrena da mi u našem teatru oživimo lik Dimitrija Tucovića, za koga se svi slažu, bez obzira na lične politike, da kad god je trebalo uvek je bio na braniku otadžbine. I najstarija ustanova kulture u našem malom, rudarskom, ali prkosnom Lazarevcu, biblioteka našeg grada, nosi naziv po njemu. Osim Tucovića, ova predstava oživljava lik i delo veličanstvene Spasenije Cane Babović, zahvaljujući kojoj Lazarevac pre skoro pola veka dobija prvi i jedini Dom kulture. U tom objektu smešten je danas naš teatar, kao podstanar, a od imena Dom kulture „Spasenija Cana Babović” ostala je samo njena bista unutar objekta, jer je raznim politikama taj objekat menjao imena, udaljavajući se od njene ličnosti i gurajući je u zaborav - navodi Ivana Nedeljković, dodajući da je trenutno i njena bista zaklonjena šankom. - Kako naš teatar ne čine samo Lazarevčani, već i Valjevci, Borani i Nišlije, Šapčani, Kruševljani, Virovitičani, likovi i delo i Spasenije i Tucovića nije možda bio dovoljno niti blizu niti blisko svima. Mudrim, temeljnim, preciznim i visokoprofesionalnim rediteljskim vođenjem Zlatka Pakovića, likovi iz naše predstave postali su dostupni ne samo nama učesnicima, koji smo duboko zaronili u istoriju naše države i kopali i istraživali sve njene periode i sve strane u sukobima, naročito srpsko-srpske sukobe, već i publici, velikom broju mojih sugrađana, koji su neka saznanja potisli pritisnuti svakodnevicom, a mnogi od njih su to pripisivali „onim vremenima”, te ih nije ni interesovalo.

Kad god je trebalo, Tucović je uvek  bio na braniku otadžbine (Ivana Nedeljković)

Upravnica „Puls teatra” u Lazarevcu ističe da je nezaboravno bilo uranjanje u samo tkivo i rane srpskog naroda zajedno sa Pakovićem i glumcima pozorišta koje vodi, a sve to u kontekstu aktuelne hrabrosti mladih ljudi i njihove borbe za bolje i pravičnije društvo. 

Paković je i inače reditelj poznat po svojim društveno angažovanim predstavama. Osim u Srbiji, pomenutom Novom Pazaru, Beogradu, Subotici, duhove je uspevao da uskomeša i u Hrvatskoj, gde je režirao predstavu „Krleža ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima plačemo”. Spada u reditelje takozvanog političkog pozorišta, a u predstavama koje režira neretko i sam igra. 

Pošto je rodom iz Valjeva, blisko mu je bilo zanimanje za delovanje Dimitrija Tucovića, prvog i doslednog srpskog socijaldemokrate, koji je poginuo u Kolubarskoj bici kao kapetan Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, baš u okolini Lazarevca.