ПРЕДСТАВА У ИМЕ ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА Из Новог Пазара, преко Стеријиног позорја, до Лазаревца

Нови Сад тада постане и место сусрета, разних договора о сарадњама, а таква једна управо је реализована - представа „Српској омладини, Димитрије Туцовић” Златка Паковића, која је премијерно изведена крајем прошле недеље у „Пулс театру” у Лазаревцу. 

- О раду на нашој најновијој представи са редитељем Паковићем , „Српској омладини, Димитрије Туцовић”, први пут сам разговарала управо у вашем Новом Саду, на Стеријином Позорју, пре три године - објашњава за „Дневник” Ивана Недељковић, управница „Пулс театра” у Лазаревцу. - Била сам подстакнута великим успехом наших колега и пријатеља из Регионалног позоришта Нови Пазар, њиховом храброшћу да писца из свог града са темом која је само привидно локална, а то никада није лако у малим срединама верујте ми на реч, заједно са Паковићем поставе на сцену.

Подсећања ради, била је то представа „Ако дуго гледаш у понор” према роману Енеса Халиловића, у драматизацији глумаца новопазарског позоришта и режији Златка Паковића. Ова представа награђена је Стеријином наградом за најбољу на 66. Стеријином позорју, одржаном 2021.

- Тиме сам била охрабрена да ми у нашем театру оживимо лик Димитрија Туцовића, за кога се сви слажу, без обзира на личне политике, да кад год је требало увек је био на бранику отаџбине. И најстарија установа културе у нашем малом, рударском, али пркосном Лазаревцу, библиотека нашег града, носи назив по њему. Осим Туцовића, ова представа оживљава лик и дело величанствене Спасеније Цане Бабовић, захваљујући којој Лазаревац пре скоро пола века добија први и једини Дом културе. У том објекту смештен је данас наш театар, као подстанар, а од имена Дом културе „Спасенија Цана Бабовић” остала је само њена биста унутар објекта, јер је разним политикама тај објекат мењао имена, удаљавајући се од њене личности и гурајући је у заборав - наводи Ивана Недељковић, додајући да је тренутно и њена биста заклоњена шанком. - Како наш театар не чине само Лазаревчани, већ и Ваљевци, Борани и Нишлије, Шапчани, Крушевљани, Вировитичани, ликови и дело и Спасеније и Туцовића није можда био довољно нити близу нити блиско свима. Мудрим, темељним, прецизним и високопрофесионалним редитељским вођењем Златка Паковића, ликови из наше представе постали су доступни не само нама учесницима, који смо дубоко заронили у историју наше државе и копали и истраживали све њене периоде и све стране у сукобима, нарочито српско-српске сукобе, већ и публици, великом броју мојих суграђана, који су нека сазнања потисли притиснути свакодневицом, а многи од њих су то приписивали „оним временима”, те их није ни интересовало.

Кад год је требало, Туцовић је увек  био на бранику отаџбине (Ивана Недељковић)

Управница „Пулс театра” у Лазаревцу истиче да је незаборавно било урањање у само ткиво и ране српског народа заједно са Паковићем и глумцима позоришта које води, а све то у контексту актуелне храбрости младих људи и њихове борбе за боље и правичније друштво. 

Паковић је и иначе редитељ познат по својим друштвено ангажованим представама. Осим у Србији, поменутом Новом Пазару, Београду, Суботици, духове је успевао да ускомеша и у Хрватској, где је режирао представу „Крлежа или што су нама заставе и што смо ми заставама, да тако за њима плачемо”. Спада у редитеље такозваног политичког позоришта, а у представама које режира неретко и сам игра. 

Пошто је родом из Ваљева, блиско му је било занимање за деловање Димитрија Туцовића, првог и доследног српског социјалдемократе, који је погинуо у Колубарској бици као капетан Српске војске током Првог светског рата, баш у околини Лазаревца.