Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Predstava „Idiot” premijerno sutra u Novosadskom pozorištu / Újvidéki színház

11.01.2022. 10:57 10:58
Piše:
Foto: A. Milutinović

Šta je sledeće, „Rat i mir“ ili „Tihi Don“? Ovo šaljivo retoričko, a možda i repertoarsko pitanje postavljeno je u Novosadskom pozorištu / Újvidéki színház, u kojem se već igra “Ana Karenjina“ Lava Tolstoja, a od sutra će i “Idiot” Fjodora Dostojevskog.

Novu predstavu najavljenu na jučerašnjoj konferenciji za novinare režirao je Andrej Cvetanovski, gost iz Makedonije koji je i dramatizovao čuveni roman, uz pomoć reditelja i umetničkog direktora Novosadskog pozorišta Roberta Lenarda i glumca Gabora Pongoa, koji u predstavi igra glavnu ulogu, Kneza Miškina. Iako je naveden i podatak o adaptaciji, izmena nema, pa ko je čitao i voli Dostojevskog, neće biti (neprijatno) iznenađen.

Autori dramatizacije su se fokusirali na priču o Knezu Miškinu, Nastasji Filipovnoj (Gabriela Crnković), Rogožinu (Robert Ožvar) i Aglaji (Judit Laslo). Ljubavna peripetija u korenu je zadržala hrišćansko-filozofski pogled na svet Dostojevskog, pitanja o istini, čistoti duše, grehu, oprostu, Bogu i ljudskoj prirodi.

- Ovom predstavom klanjamo se velikanu literature – poručio je upravnik Novosadskog pozorišta Valentin Vencel, nastavljajući da nabraja razloge za postavku „Idiota“ na scenu. – Glumački ansambl je dostigao umetničku zrelost za izvođenje tako složenog dela, a i trudili smo se da, uprkos tome što danas pozorišta kalkulišu sa brojem glumaca u podelama, zaposlimo što veći broj njih. Kada smo već u prilici da radimo, onda da radimo svi do kraja. U svetu bez vere, naša predstava govori da je bezvernost isto što i nevernost.

Gostujući reditelj Andrej Cvetanovski je izjavio da je naučio mnogo radeći u jednom od najboljih pozorišta Balkana. Reči hvale za delo Dostojevskog nije morao da troši, sa rezervom da šansa koja mu je pružena da velikim delom velikog pisca postigne uspeh, nosi i rizik.

- Velika je borba bilo izvesti na sceni, otvoriti pitanje kako doći do svetla, kad se kod Dostojevskog zna da taj put ide kroz najtamniji ponor, bezdan? Kako ljudske krhotine dolaze do duha istine? Ako smo uspeli da ih dobro postavimo, publika će osetiti bezgraničnu ljubav – rekao je Cvetanovski.

Gabor Pongo je bio vidno emotivan pred premijeru, koju jedva čeka kako bi „ostavio ulogu“ i vratio se svom životu. Objasnio je to rečima da glumac dok je u procesu, posebno teško razdvaja ono što radi od onoga što jeste, a Knez Miškin je lik toliko senzitivan, da mu je stvarnost delovala neizdrživo poslednji mesec.

- U današnje vreme, čovek koji govori o svojim emocijama, svima brzo postane čudan. Otvorenost duha i srca kakvu ima Miškin je jako teška. Otvori-zatvori, otvori-zatvori, način je na koji sam provodio poslednje vreme u dugom procesu rada i jedva čekam da ga predam publici. Drugačije je kada prođe premijera, drugačije se glumac sprema za izvedbu – opisao je svoje stanje Pongo. – Ako sam se do sada trudio da budem dobar čovek, onda će uloga Miškina doprineti da budem još bolji.

Kao jedan od autora dramatizacije, Pongo je apostrofirao svoje učešće na kreiranju završnog monologa Kneza Miškina, koji zahvata fragmente iz celog romana. Robert Lenard je na temu dramatizacije slikovito dočarao njenu težinu rekavši da bi iskočio kroz prozor da nije bilo pomoći od strane reditelja i glumaca.

- „Idiot“ govori toliko važnih stvari o ljudima, društvu, religiji, da ne bih bio dovoljno snažan sam da ga dramatizujem. Od 700 strana u knjizi koju sam ja imao, devedeset odsto je moralo da otpadne. Sa bolom smo se razdvajali od likova, njihovih priča, ali smo beskrajno srećni što smo se bavili ovim – rekao je Lenard. – Fokusirali smo se na prvi, od četiri dela romana. U njemu, jedan čovek, Miškin, vraća se kući čist posle dužeg perioda odsustva i ne razume društvo koje pronalazi. U fokusu su nam još tri lika, Nastasja, Rogožin i Aglaja.

Glumac Robert Ožvar koji igra Rogožina objasnio je da nije duboko ulazio u filozofiju lika, pokušao je više da se bavi rešenjima kako da opravda to što Rogožin radi. Nije razmišljao o tome ima li greha ili nema, samo je bio „advokat“ svog lika. Super mu je bilo da radi s rediteljem svoje, mlađe generacije, s kojim se odlično razumeo.

- Rogožin je preživeo veliki bol, smrt oca. Cilj mu je da osvoji Nastasju, a ona mu dođe kao zaraza, ne može sa njom, ali ni bez nje – predočio je Ožvar svoje viđenje uloge koju igra.

Aglaja baš i nije bila miljenica Judit Laslo, koja je igra u glumačkoj podeli nove predstave.

- A sad ću ja na ruskom! – našalila se prvo šarmantna glumica. – Pokušala sam da pokažem da Aglaja nije samo razmažena aristokratkinja. Njena tragedija je da joj nema spasa. Ali, pokušala je.

U ostalim ulogama su: Atila Nemet, Silvia Križan, Agota Ferenc, Daniel Gomboš, Ištvan Kereši, Livia Banka, Atila Giric, Atila Mađar, Daniel Husta, Bence Salai, Terezia Figura, Melinda Šimon, Roland Laslo, Daniel Tot, Fani Dupak, Regina Sabo, Daniel Dudaš, Blanka Horvat. Scenografiju je kreirao Sergej Svetozarev, kostime Blagoj Micevski, muziku je komponovao Dimitar Andonovski, a na scenskom pokretu je radila Jovana Rakić.

I. Burić

Piše:
Pošaljite komentar