Представа „Идиот” премијерно сутра у Новосадском позоришту / Újvidéki színház
Шта је следеће, „Рат и мир“ или „Тихи Дон“? Ово шаљиво реторичко, а можда и репертоарско питање постављено је у Новосадском позоришту / Úјвидéки сзíнхáз, у којем се већ игра “Ана Карењина“ Лава Толстоја, а од сутра ће и “Идиот” Фјодора Достојевског.
Нову представу најављену на јучерашњој конференцији за новинаре режирао је Андреј Цветановски, гост из Македоније који је и драматизовао чувени роман, уз помоћ редитеља и уметничког директора Новосадског позоришта Роберта Ленарда и глумца Габора Понгоа, који у представи игра главну улогу, Кнеза Мишкина. Иако је наведен и податак о адаптацији, измена нема, па ко је читао и воли Достојевског, неће бити (непријатно) изненађен.
Аутори драматизације су се фокусирали на причу о Кнезу Мишкину, Настасји Филиповној (Габриела Црнковић), Рогожину (Роберт Ожвар) и Аглаји (Јудит Ласло). Љубавна перипетија у корену је задржала хришћанско-филозофски поглед на свет Достојевског, питања о истини, чистоти душе, греху, опросту, Богу и људској природи.
- Овом представом клањамо се великану литературе – поручио је управник Новосадског позоришта Валентин Венцел, настављајући да набраја разлоге за поставку „Идиота“ на сцену. – Глумачки ансамбл је достигао уметничку зрелост за извођење тако сложеног дела, а и трудили смо се да, упркос томе што данас позоришта калкулишу са бројем глумаца у поделама, запослимо што већи број њих. Када смо већ у прилици да радимо, онда да радимо сви до краја. У свету без вере, наша представа говори да је безверност исто што и неверност.
Гостујући редитељ Андреј Цветановски је изјавио да је научио много радећи у једном од најбољих позоришта Балкана. Речи хвале за дело Достојевског није морао да троши, са резервом да шанса која му је пружена да великим делом великог писца постигне успех, носи и ризик.
- Велика је борба било извести на сцени, отворити питање како доћи до светла, кад се код Достојевског зна да тај пут иде кроз најтамнији понор, бездан? Како људске крхотине долазе до духа истине? Ако смо успели да их добро поставимо, публика ће осетити безграничну љубав – рекао је Цветановски.
Габор Понго је био видно емотиван пред премијеру, коју једва чека како би „оставио улогу“ и вратио се свом животу. Објаснио је то речима да глумац док је у процесу, посебно тешко раздваја оно што ради од онога што јесте, а Кнез Мишкин је лик толико сензитиван, да му је стварност деловала неиздрживо последњи месец.
- У данашње време, човек који говори о својим емоцијама, свима брзо постане чудан. Отвореност духа и срца какву има Мишкин је јако тешка. Отвори-затвори, отвори-затвори, начин је на који сам проводио последње време у дугом процесу рада и једва чекам да га предам публици. Другачије је када прође премијера, другачије се глумац спрема за изведбу – описао је своје стање Понго. – Ако сам се до сада трудио да будем добар човек, онда ће улога Мишкина допринети да будем још бољи.
Као један од аутора драматизације, Понго је апострофирао своје учешће на креирању завршног монолога Кнеза Мишкина, који захвата фрагменте из целог романа. Роберт Ленард је на тему драматизације сликовито дочарао њену тежину рекавши да би искочио кроз прозор да није било помоћи од стране редитеља и глумаца.
- „Идиот“ говори толико важних ствари о људима, друштву, религији, да не бих био довољно снажан сам да га драматизујем. Од 700 страна у књизи коју сам ја имао, деведесет одсто је морало да отпадне. Са болом смо се раздвајали од ликова, њихових прича, али смо бескрајно срећни што смо се бавили овим – рекао је Ленард. – Фокусирали смо се на први, од четири дела романа. У њему, један човек, Мишкин, враћа се кући чист после дужег периода одсуства и не разуме друштво које проналази. У фокусу су нам још три лика, Настасја, Рогожин и Аглаја.
Глумац Роберт Ожвар који игра Рогожина објаснио је да није дубоко улазио у филозофију лика, покушао је више да се бави решењима како да оправда то што Рогожин ради. Није размишљао о томе има ли греха или нема, само је био „адвокат“ свог лика. Супер му је било да ради с редитељем своје, млађе генерације, с којим се одлично разумео.
- Рогожин је преживео велики бол, смрт оца. Циљ му је да освоји Настасју, а она му дође као зараза, не може са њом, али ни без ње – предочио је Ожвар своје виђење улоге коју игра.
Аглаја баш и није била миљеница Јудит Ласло, која је игра у глумачкој подели нове представе.
- А сад ћу ја на руском! – нашалила се прво шармантна глумица. – Покушала сам да покажем да Аглаја није само размажена аристократкиња. Њена трагедија је да јој нема спаса. Али, покушала је.
У осталим улогама су: Атила Немет, Силвиа Крижан, Агота Ференц, Даниел Гомбош, Иштван Кереши, Ливиа Банка, Атила Гириц, Атила Мађар, Даниел Хуста, Бенце Салаи, Терезиа Фигура, Мелинда Шимон, Роланд Ласло, Даниел Тот, Фани Дупак, Регина Сабо, Даниел Дудаш, Бланка Хорват. Сценографију је креирао Сергеј Светозарев, костиме Благој Мицевски, музику је компоновао Димитар Андоновски, а на сценском покрету је радила Јована Ракић.
И. Бурић