Novosadski omnibus na Sceni srpskog narodnog pozorišta
Iako nije reč o dramskim delima, “Pojačalo i gitara” Slobodana Tišme, “Gramatika poremećaja” Franje Petrinovića, “Velika očekivanja” Đorđa Pisareva, biće predstavljeni na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta kao “Novosadski omnibus”. Premijera prve dve, u celovečernjoj kombinaciji, plus koncert, biće održana u sredu, a premijera treće, “Velika očekivanja”, 2. marta, takođe uz koncert, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Kurioziteta u vezi sa ovim omnibusom ima mnogo, ali jedan od osnovnih je, kako je rekao upravnik SNP-a Zoran Đerić, da on predstavlja neajeminentnija književna imena savremene novosadske proze, odnosno njihova dela i junake. Na ovo se tokom konferencije za novinare nadovezivao i direktor Drame SNP-a Milovan Filipović, navodeći da je kreativnog materijala tokom procesa rada bilo mnogo, da se razmišljalo i o ispreplitanju dela u jedinstvenu dramaturšku celinu, ali da je na kraju odlučeno da se priče “Pojačalo i gitara” i “Gramatika poremećaja” izvode zajedno, a “Velika očekivanja” posebno, kako predstava ne bi trajala četiri sata, za šta je, u uslovima Kamerne scene, ocenjeno da je predugo.
Na konferenciji za novinare govorili su i pisci. Franja Petrinović sa strepnjom i radošću iščekuje kako su se izborili sa njegovom prozom, što uveličava podatak da će posle 30 godina rada prvi put biti zastupljen na sceni SNP-a.
- Treći u vezi je višak - našalio se Đorđe Pisarev na svoj račun. - Suština je radu reditelja i glumaca. Omnibusi su retkost u pozorištu, a gledali smo mnoge uzbudljive na filmu, pa se nadam jednom takvom. Junaci su nam slični. Kod Franje je to čovek koji traži identitet, izgubljen u svemiru, Tišmin kroz sagledavanje odnosa sa ljudima iz okruženja, dok je kod mene junak pomalo površan. Traži samo tračak sreće da mu život dobije bar malo smisla.
Muzika bendova “Luna” i “La strada” bila je jedan od ključnih motiva za stvaranje “Novosadskog omnibusa” na sceni SNP-a, pa je u to ime govorio neposredni akter i autor pank i scene novog talasa, ne samo pomenutih bendova, Zoran Bulatović Bale.
- Koliko znam, ovo će biti prvi put da se naša muzika koristi u pozorištu - naveo je Bale. Njemu se jako dopao koncept da se, da o tome progovore na sceni, dala šansa mladima. Naime, dve od tri predstave su rediteljski debiji, Ivane Janošev (“Pojačalo i gitara”) i Davida Alića (“Gramatika poremećaja”), a i treću je režirao reditelj mlađe generacije, Dušan Mamula (“Velika očekivanja”).
– Sreća je bila da smo imali tu muziku kao ogromno polje inspiracije i za dramatizaciju, i za dramaturgiju... Atmosferu. –rekla je rediteljka Ivana Janošev. – Zahvaljujući muzici, intuitivno smo mogli da osetimo o čemu se tu radi. Izbor da se bude na margini i ne učestvuje u onome što društvo traži, čini mi se da je popuno zaboravljen u mojoj generaciji. Nema više tog bunta da se ne ispunjavaju društvena očekivanja.
Reditelj David Alić osvrnuo se na to da mu je dugo trebalo da izabere samo jednu priču, citirajući Petrinovićevu rečenicu: “Mi zaista ne znamo gde naše pričanje počinje, na početku ili kraju.”
- Dugo smo vremena proveli za stolom. Videćete svet duboko istkan onim što smo, ili ćemo tek preživeti - zaključio je Alić.
Brojnu i raznovrsnu glumačku ekipu na jučćerašnjoj konferenciji za novinare u Srpskom narodnom pozorštu predstavljali su Miroslav Fabri, koji je sa velikim nestrpljenjem očekivao susret sa živim piscima na matičnoj sceni, i Sanja Mikitišin koja se, radeći na predstavi, prisetila tinejdžerskih godina, postavljajući se u ulogu vlastitih roditelja.
– Ponovo sam otkrila tu muziku koju i danas doživljavam kao muziku 21. veka – rekla je Sanja Mikitišin.
I. Burić