Mileni Dravić uručen Dobričin prsten: Bravo, volimo te!

U prisustvu velikog broja prijatelja, kolega, poštovalaca, najveća srpska i jugoslovenska glumica zahvalila je svojoj publici, prijateljima, svom Zvezdara teatru kome „pripada i srcem i dušom“, Miri Trailović „koja je uvela u pozorišni život“, Centru za kulturu Tivat koji joj je „omogućio da odigra jednu od svojih najboljih uloga u Bokeljskom de-molu, Beogradskom dramskom za gostovanje u predstavi Harold i Mod, svim televizijskim i filmskim produkcijama širom zemlje kojih više nema...“.

Lepo je stajati na sceni Zvezdara teatra sa prstenom velikana i legende srpskog glumišta Dobrice Milutinovića, na sceni na kojoj već dve godine nisam nastupala. U ceo ovaj prostor, na sceni, gledalištu, u garderobama, čak i u zidovima pozorišta utisnute su velike emocije, strepnje, treme, nadahnuća, radosti igranja, a pod budnim okom Bate, Ruže, Bore, Pere, moga Dragana, Đuze, rekla je Dravić.

Dirnuta dugim aplauzom, uzvicima „bravo“, „volimo te“, koji su odzvanjali u punoj sali Zvezdara teatra, Dravić je rekla da je ovo veliki i značajan trenutak za njen život.

Ovo valjda produžava život. Toliko ste mi sreće priredili, dodala je priznata glumica koja je tokom skoro 50 godina ostvarila blizu 200 uloga u pozorištu, filmu i na televiziji, ključna protagonistkinja u najuzbudljivijem periodu kinematografije ovog prostora i obeležila istoriju srpskog glumišta druge povine 20. veka i prve decenije 21. veka.

Svečanost na sceni „Danilo Bata Stojković“ otvorio je reditelj Dejan Mijač istakavši da danas „slavimo praznik koji se zove Milena“ i da nema druge Milene do Milene Dravić, primetivši da je „Milena pojam koji nosi svetlo“.

Dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović osvrnuo se na briljantnu karijeru zahvaljujući kojoj je Dravić „postala i ostala najveća filmska diva ovih prostora i utemeljela jugoslovenski i srpski film“.

Reditelj Jagoš Marković zapitao je kako neko može biti u svim medijima i žanrovima vrhunski, kako neko može trajati u tom vrhu toliko dugo i uz sve to biti toliko častan čovek, biti diva toliko dugo, a na Balkanu, ostati neuprljana našim večno teškim okolnostima, kako biti toliko skromna, a itekako zvezda, kako se vodi tolika karijera sa tolikom dečjom čistotom, kako se čuva radost igre i življenja toliko dugo.

Kako to mi nismo čestito ni stigli na studentske demonstracije devedesetih, a njen i Draganov telegram se već čitao kao podrška studentima? Kako se biva toliko dugo i vrhunski glumac i zvezda i dobar i čestit čovek? Kako se do kraja biva tako svetski i toliko naš? Kako se živi sa nagradom iz Kana u nevelikom stanu na Čuburi, bez menadžera, pi-ara i šofera? Kako se biva eks Ju legenda, a čuva se i sačuva privatnost i porodični život? Kako si veličina u svim režimima, a uvek sam i apsolutno svoj? To ostaje tajna, ali to je podvig, rekao je Marković.

Milena Dravić kao 30. dobitnik „Dobričinog prstena“ primila je to priznanje u godini jubileja - 80 godina od kako je 1937. ondašnje Udruženje glumaca darivalo Dobricu Milutinovica jedinstvenim prstenom povodom četrdesetogodišnjice njegovog umetničkog rada. 

Reditelj Zdravko Šotra kao jednu od najlepših stvari u svojoj karijeri navodi saradnju sa Milenom Dravić i sa ponosom ističe da je on „sastavio Milenu i Dragana obraz uz obraz“, prisetivši se snimanja tog popularnog šou programa.

Milena je glumica koja je prešla granice Jugoslavije i gde god se pojavila stvarala je glamur i ovaj dan je obeležen glamurom, a nagrada njenom plemenitošću, rekla je glumica Seka Sablić, dok je direktor Zvezdara teatra, dramski pisac Dušan Kovačević rekao da je današnja svečanost najvažniji događaj u istoriji tog pozorišta.

Glumac Rade Šerbedžija je rekao da je Milena njegova drugarica, najdraža glumica i ljubav.

Kada kažem ljubav to je onako kako se ljubi more i nebo i sve ono što je iznad tebe i izvan tebe, a opet tako duboko. Milena je smisao ovog našeg umetničkog traženja istine i neko ko je najviše poleteo u nepoznato i apstraktno od svih nas. Kada se budu tamo negde slagale knjige o svima nama koji smo se bavili filmskom umetnošću, njena će stajati na prvoj stepenici našeg vrtoglavog uspinjanja, tik uz Marlon Branda, rekao je Šerbedžija uz gromoglasan aplauz okupljenih.

Njene božanstvene plave oči snimaju svet oko sebe...Spremna, odlučna i hrabra uvek na strani slabih i nemoćnih, protiv nepravde i gluposti, protiv vlasti. Kao prava heroina uvek je znala stati na stranu svog naroda, a njen narod je sav narod ove planete, jer je ona dobrota sama, naglasio je Šerbedžija, nazvavši je „devojkom malom, pesmom grada Beograda“.