Милени Дравић уручен Добричин прстен: Браво, волимо те!

У присуству великог броја пријатеља, колега, поштовалаца, највећа српска и југословенска глумица захвалила је својој публици, пријатељима, свом Звездара театру коме „припада и срцем и душом“, Мири Траиловић „која је увела у позоришни живот“, Центру за културу Тиват који јој је „омогућио да одигра једну од својих најбољих улога у Бокељском де-молу, Београдском драмском за гостовање у представи Харолд и Мод, свим телевизијским и филмским продукцијама широм земље којих више нема...“.

Лепо је стајати на сцени Звездара театра са прстеном великана и легенде српског глумишта Добрице Милутиновића, на сцени на којој већ две године нисам наступала. У цео овај простор, на сцени, гледалишту, у гардеробама, чак и у зидовима позоришта утиснуте су велике емоције, стрепње, треме, надахнућа, радости играња, а под будним оком Бате, Руже, Боре, Пере, мога Драгана, Ђузе, рекла је Дравић.

Дирнута дугим аплаузом, узвицима „браво“, „волимо те“, који су одзвањали у пуној сали Звездара театра, Дравић је рекла да је ово велики и значајан тренутак за њен живот.

Ово ваљда продужава живот. Толико сте ми среће приредили, додала је призната глумица која је током скоро 50 година остварила близу 200 улога у позоришту, филму и на телевизији, кључна протагонисткиња у најузбудљивијем периоду кинематографије овог простора и обележила историју српског глумишта друге повине 20. века и прве деценије 21. века.

Свечаност на сцени „Данило Бата Стојковић“ отворио је редитељ Дејан Мијач истакавши да данас „славимо празник који се зове Милена“ и да нема друге Милене до Милене Дравић, приметивши да је „Милена појам који носи светло“.

Дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић осврнуо се на бриљантну каријеру захваљујући којој је Дравић „постала и остала највећа филмска дива ових простора и утемељела југословенски и српски филм“.

Редитељ Јагош Марковић запитао је како неко може бити у свим медијима и жанровима врхунски, како неко може трајати у том врху толико дуго и уз све то бити толико частан човек, бити дива толико дуго, а на Балкану, остати неупрљана нашим вечно тешким околностима, како бити толико скромна, а итекако звезда, како се води толика каријера са толиком дечјом чистотом, како се чува радост игре и живљења толико дуго.

Како то ми нисмо честито ни стигли на студентске демонстрације деведесетих, а њен и Драганов телеграм се већ читао као подршка студентима? Како се бива толико дуго и врхунски глумац и звезда и добар и честит човек? Како се до краја бива тако светски и толико наш? Како се живи са наградом из Кана у невеликом стану на Чубури, без менаџера, пи-ара и шофера? Како се бива екс Ју легенда, а чува се и сачува приватност и породични живот? Како си величина у свим режимима, а увек сам и апсолутно свој? То остаје тајна, али то је подвиг, рекао је Марковић.

Милена Дравић као 30. добитник „Добричиног прстена“ примила је то признање у години јубилеја - 80 година од како је 1937. ондашње Удружење глумаца даривало Добрицу Милутиновица јединственим прстеном поводом четрдесетогодишњице његовог уметничког рада. 

Редитељ Здравко Шотра као једну од најлепших ствари у својој каријери наводи сарадњу са Миленом Дравић и са поносом истиче да је он „саставио Милену и Драгана образ уз образ“, присетивши се снимања тог популарног шоу програма.

Милена је глумица која је прешла границе Југославије и где год се појавила стварала је гламур и овај дан је обележен гламуром, а награда њеном племенитошћу, рекла је глумица Сека Саблић, док је директор Звездара театра, драмски писац Душан Ковачевић рекао да је данашња свечаност најважнији догађај у историји тог позоришта.

Глумац Раде Шербеџија је рекао да је Милена његова другарица, најдража глумица и љубав.

Када кажем љубав то је онако како се љуби море и небо и све оно што је изнад тебе и изван тебе, а опет тако дубоко. Милена је смисао овог нашег уметничког тражења истине и неко ко је највише полетео у непознато и апстрактно од свих нас. Када се буду тамо негде слагале књиге о свима нама који смо се бавили филмском уметношћу, њена ће стајати на првој степеници нашег вртоглавог успињања, тик уз Марлон Бранда, рекао је Шербеџија уз громогласан аплауз окупљених.

Њене божанствене плаве очи снимају свет око себе...Спремна, одлучна и храбра увек на страни слабих и немоћних, против неправде и глупости, против власти. Као права хероина увек је знала стати на страну свог народа, а њен народ је сав народ ове планете, јер је она доброта сама, нагласио је Шербеџија, назвавши је „девојком малом, песмом града Београда“.