Krajem nedelje počinje Dezire: Pozorišni povratak otpisanih

Ovo je samo jedno od niza “iznenađenja” koje ovaj festival nudi već godinama unazad. “Deset poruka o revoluciji”, kako stoji u podnaslovu “Oblaka u pantalonama” Majakovskog, donelo mu je deset meseci u zatvoru. I večnu slavu.

Kokan Mladenović se danas pita, deset puta deset godina kasnije - “Imate li vi kakvu poruku za revoluciju, građani? Ili vam je udobno na robiji?”...

“Carstvo nebesko” Jerneja Lorencija, u koprodukciji Bitef teatra i Narodnog pozorišta Beograd, sledeća je velika tema festivala “Dezire”. Kosovski mit, i danas.

A “Mi, evropski leševi” Simone Semenič, u režiji Sebastijana Horvata, Slovenskog mladinskog gledališča Ljubljana, predstava je koja se bavi svrsishodnošću takozvanog angažovanog pozorišta, i pitanjem kakav smisao taj angažman ima u sistemu koji ne samo da ne zabranjuje kritiku, već je pretstavlja kao bitan deo umetničkog tržišta.

Mislim da pozorište predstavlja ozbiljnu, kritičnu saradnju u stvarnom svetu. Teatar mora biti umetnički i demokratski mehanizam čija je funkcija, između ostalog, da sastavlja stvari, da ih ponovo rastrgne i da osnaži čoveka. Dakle, prebacuje odgovornost na njega, rekao je povodom ove predstave njen reditelj, Sebastijan Horvat.

Program festivala “Dezire” u pozorištu “Deže Kostolanji” u Subotici dosledno se nastavlja predstavom “55 šejds of grej - Balkansko proleće seksualne revolucije” Jetona Neziraja, u režiji Blerte Neziraj (“Čendra multimedija”, Priština), burleskom o LGBT politici na Balkanu i u Evropi.

Sledi predstava “Otelo - nezakonita liturgija” Vilijama Šekspira, u režiji Zlatka Pakovića, Teatra “VeRRdi” iz Zadra. “Nešto je trulo u ljubavi koju smo već dve hiljade godina navikli da ljubimo”, reći će reditelj koji je već “navikao” da oneobičava scenske postavke klasičnih komada i čini ih neobično aktuelnim, svežim.

Predstave “Ljubav i ekonomija” Montažstroja iz Zagreba, koji vodi Borut Šeparović i “Moja fabrika” Selvedina Avdića, u režiji Selme Spahić, Bosanskohercegovačkog pozorišta Zenica, gotovo savrešno se nadovezuju na programu festivala “Dezire” u petak, 1. decembra. “Ljubav i ekonomija” predstavlja dokumentarno pozorište koje istražuje istoriju abortusa, dok “Moja fabrike” istražuje istoriju “abortusa” samoupravnih fabrika iz vremena socijalizma.

Šlag na torti “Dezirea”, biće predstava “Sekond egzajl” Olivera Frljića (Nacionalno pozorište Manhajma, Nemačka), na zatvaranju festivala, 3. decembra.

U ovoj predstavi, Frljić se priseća vremena od pre više od 20 godina, kada je kao tražilac azila prvi put kročio na nemačko tle.

Zajedno sa glumcima iz Nemačke i bivše Jugoslavije, predstavlja pojedinačne sudbine i međuljudske odnose, u korelaciji sa globalnom izbegličkom krizom.

Kao i prethodnih godina, “Dezire” svojim nezavisnim, kreativnim i neformalnim pristupom profilisanju i organizaciji programa, nastavlja da gradi imiy veze između “strana sveta”, kao i veze između publike i stvaraoca, “okupirajući” mnoge subotičke prostore pratećim sadržajima festivala savremenog pozorišta. Među njima se ističe “Dezire akademija”, svojevrsna tribina na kojoj se susreću ljudi svih profila, zainteresovani za otvoren i poučan razgovor o društvu, kao širem okviru za polje delovanja pozorišne umetnosti.

U vremenu rastućeg nacionalizma, sve jačoj netoleranciji prema manjinama, kao i sve većim pretnjama umetničkoj slobodi, postavlja se pitanje: “Evropo, u kom pravcu ideš?”

I. Burić