Крајем недеље почиње Дезире: Позоришни повратак отписаних

Ово је само једно од низа “изненађења” које овај фестивал нуди већ годинама уназад. “Десет порука о револуцији”, како стоји у поднаслову “Облака у панталонама” Мајаковског, донело му је десет месеци у затвору. И вечну славу.

Кокан Младеновић се данас пита, десет пута десет година касније - “Имате ли ви какву поруку за револуцију, грађани? Или вам је удобно на робији?”...

“Царство небеско” Јернеја Лоренција, у копродукцији Битеф театра и Народног позоришта Београд, следећа је велика тема фестивала “Дезире”. Косовски мит, и данас.

А “Ми, европски лешеви” Симоне Семенич, у режији Себастијана Хорвата, Словенског младинског гледалишча Љубљана, представа је која се бави сврсисходношћу такозваног ангажованог позоришта, и питањем какав смисао тај ангажман има у систему који не само да не забрањује критику, већ је претставља као битан део уметничког тржишта.

Мислим да позориште представља озбиљну, критичну сарадњу у стварном свету. Театар мора бити уметнички и демократски механизам чија је функција, између осталог, да саставља ствари, да их поново растргне и да оснажи човека. Дакле, пребацује одговорност на њега, рекао је поводом ове представе њен редитељ, Себастијан Хорват.

Програм фестивала “Дезире” у позоришту “Деже Костолањи” у Суботици доследно се наставља представом “55 шејдс оф греј - Балканско пролеће сексуалне револуције” Јетона Незираја, у режији Блерте Незирај (“Чендра мултимедија”, Приштина), бурлеском о ЛГБТ политици на Балкану и у Европи.

Следи представа “Отело - незаконита литургија” Вилијама Шекспира, у режији Златка Паковића, Театра “VеRRdi” из Задра. “Нешто је труло у љубави коју смо већ две хиљаде година навикли да љубимо”, рећи ће редитељ који је већ “навикао” да онеобичава сценске поставке класичних комада и чини их необично актуелним, свежим.

Представе “Љубав и економија” Монтажстроја из Загреба, који води Борут Шепаровић и “Моја фабрика” Селведина Авдића, у режији Селме Спахић, Босанскохерцеговачког позоришта Зеница, готово саврешно се надовезују на програму фестивала “Дезире” у петак, 1. децембра. “Љубав и економија” представља документарно позориште које истражује историју абортуса, док “Моја фабрике” истражује историју “абортуса” самоуправних фабрика из времена социјализма.

Шлаг на торти “Дезиреа”, биће представа “Секонд егзајл” Оливера Фрљића (Национално позориште Манхајма, Немачка), на затварању фестивала, 3. децембра.

У овој представи, Фрљић се присећа времена од пре више од 20 година, када је као тражилац азила први пут крочио на немачко тле.

Заједно са глумцима из Немачке и бивше Југославије, представља појединачне судбине и међуљудске односе, у корелацији са глобалном избегличком кризом.

Као и prеthodnih година, “Дезире” својим независним, креативним и неформалним приступом профилисању и организацији програма, наставља да гради imiy везе између “страна света”, као и везе између публике и ствараоца, “окупирајући” многе суботичке просторе пратећим садржајима фестивала савременог позоришта. Међу њима се истиче “Дезире академија”, својеврсна трибина на којој се сусрећу људи свих профила, заинтересовани за отворен и поучан разговор о друштву, као ширем оквиру за поље деловања позоришне уметности.

У времену растућег национализма, све јачој нетолеранцији према мањинама, као и све већим претњама уметничкој слободи, поставља се питање: “Европо, у ком правцу идеш?”

И. Бурић