Krajem juna 44. Infant - teatar u sprezi s drugim umetnostima

Ove godine gledaćemo predstave iz Kanade, Amerike, Engleske, Indije, Rumunije i naše zemlje.

Predstavljajući ovogodišnji program na rašnjoj konferenciji za novinare, Simon Grabovac, selektor i izvršni producent festivala koji organizuje Kulturni centar Novog Sada, rekao je da je, birajući predstave za ovogodišnji Infant, hteo da načini izbor koji će pokušati da govori o tome šta pozorište pozajmljuje od drugih umetnosti, kako to ostvaruje u sprezi između drugih umetničkih izraza i pozorišnog jezika, i koliko su uspela ta istraživanja, uz fokus na predstave koje tako nastaju.

Takav je, po rečima Grabovca, komad “Šekspir, sonet 66”, u režiji Kokana Mladenovića i izvođenju Mađarskog državnog teatra “Čiki Gergelj” iz Rumunije, inspirisan poezijom najvećeg svetskog dramatičara, kao i “Poslednji čovek” Džejmsa Viltona iz Engleske, koja koristi borilačke veštine i brejk dens, i, kako Grabovac ukazuje, iz tih elemenata pokušava da svojom energijom i virtuoznošću dopuni ono što bi bio ples i pokret.

“Tamo gde senka nestaje” Krijativ teara iz Indije pokušava da iz epskog narativa, prenošenog kroz tradiciju, kreira predstavu, te će ovo, kako objašnjava Grabovac, biti prilika da vidimo da li je moguće to umetnički uobličiti, i kako korespondira s današnjim brzim tempom života.

Predstava “Fama o biciklistima” u režiji Roberta Lenarda i izvođenju Novosadskog pozorišta / Ujvideki sinhaz nastala je po čuvenom romanu Svetislava Basare, jednim od rodonačelnika postmoderne proze, sa kojom niko dosad nije pokušao da se u pozorištu uhvati u koštac kako podseća Grabovac, ocenjujući da je ovo prva pozorišna predstava koja je uspela da ne izneveri fakturu romana.

Luiz Lekavalije iz Kanade u predstavi “So blu” bavi se fenomenom tela, kao simbolom ali i izvorom mnogih mogućnosti. Istražujući to, njegova predstava, po rečima Grabovca, pokazuje da je telo dosta kontrolisano kroz istoriju, ali da je njegova energija beskonačna i da se stalno otima onome što pokušava da ga suspregne.

I predstava “Imago sonus” Pozorišnog udruženja “Letnji bioskop” iz Srbije, rađena po koncepciji Deneša Debreija, spada među one koje su u bliskoj vezi s nekom drugom umetnošću, ovog puta sa slikarstvom. Predstava “Otelo” Turskog teatra Skoplje (Makedonija) pokušava da  priču o telu ispriča uz pomoć jednog od osnovnih elemenata - vode, i zato je, kako objašnjava Grabovac, smeštena u prostor vode, što stvara posebnu poetiku i lepotu, ali pokazuje i ljudsku energiju, u skladu s osnovnim elementima koji nas okružuju.

Predstava ovogodišnjeg Infanta “Linija zvana samoća” Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić” biće izvedena u autobusu smeštenom na terminalu u Šafarikovoj ulici. Ova priča o savremenom čoveku, i samoći, ima kao referencu poznati komad “Tramvaj zvani želja”, ali pošto Novosađani nemaju tramvaj, predstava će biti igrana u autobusu.

Kao jedan od vrhunaca festivala Simon Grabovac je izdvojio predstavu “Pravila igre” Džona Bokaera (SAD), koja će biti izuzetan vizuelni događaj, jer predstavlja spoj plesa sa 5.000 stonoteniskih loptica, koje igraju svoju igru zajedno sa plesačima.

Dah teatar će ove godine učestvovati s predstavom “Žene dade – Jedna moguća izložba”, autorke Dijane Milošević, koja je će, iako je predviđena da se igra u izložbenom prostoru, biti izvedena na sceni.

Prvog dana festivala biće otvorena i izložba fotografija iz predstava Teatra Mimart (Srbija), koji postoji 33 godine. Izložba nosi naziv  „Mimart 33“...

– Za ovu izložbu su odabrane fotografije iz preko 60 predstava i 400 performansa, koliko smo ih izveli za protekle 33 godine – pomenula je osnivačica ovog teatra Nela Antonović, dodajući da će ovom retrospektivnom izložbom pokušati da mapiraju put i proces onoga čime se bavi ova pozorišna trupa.

Infant je takmičarski festival i biće završen proglašenjem pobednika, te, u čast nagrađenih, prezentacijom radionice „Svetleće telo, svetleći grad“, koji će Arma teatar iz Izraela držati tokom festivala.      

N. Pejčić