Крајем јуна 44. Инфант - театар у спрези с другим уметностима

Ове године гледаћемо представе из Канаде, Америке, Енглеске, Индије, Румуније и наше земље.

Представљајући овогодишњи програм на рашњој конференцији за новинаре, Симон Грабовац, селектор и извршни продуцент фестивала који организује Културни центар Новог Сада, рекао је да је, бирајући представе за овогодишњи Инфант, хтео да начини избор који ће покушати да говори о томе шта позориште позајмљује од других уметности, како то остварује у спрези између других уметничких израза и позоришног језика, и колико су успела та истраживања, уз фокус на представе које тако настају.

Такав је, по речима Грабовца, комад “Шекспир, сонет 66”, у режији Кокана Младеновића и извођењу Мађарског државног театра “Чики Гергељ” из Румуније, инспирисан поезијом највећег светског драматичара, као и “Последњи човек” Џејмса Вилтона из Енглеске, која користи борилачке вештине и брејк денс, и, како Грабовац указује, из тих елемената покушава да својом енергијом и виртуозношћу допуни оно што би био плес и покрет.

“Тамо где сенка нестаје” Кријатив теара из Индије покушава да из епског наратива, преношеног кроз традицију, креира представу, те ће ово, како објашњава Грабовац, бити прилика да видимо да ли је могуће то уметнички уобличити, и како кореспондира с данашњим брзим темпом живота.

Представа “Фама о бициклистима” у режији Роберта Ленарда и извођењу Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз настала је по чувеном роману Светислава Басаре, једним од родоначелника постмодерне прозе, са којом нико досад није покушао да се у позоришту ухвати у коштац како подсећа Грабовац, оцењујући да је ово прва позоришна представа која је успела да не изневери фактуру романа.

Луиз Лекавалије из Канаде у представи “Со блу” бави се феноменом тела, као симболом али и извором многих могућности. Истражујући то, његова представа, по речима Грабовца, показује да је тело доста контролисано кроз историју, али да је његова енергија бесконачна и да се стално отима ономе што покушава да га суспрегне.

И представа “Имаго сонус” Позоришног удружења “Летњи биоскоп” из Србије, рађена по концепцији Денеша Дебреија, спада међу оне које су у блиској вези с неком другом уметношћу, овог пута са сликарством. Представа “Отело” Турског театра Скопље (Македонија) покушава да  причу о телу исприча уз помоћ једног од основних елемената - воде, и зато је, како објашњава Грабовац, смештена у простор воде, што ствара посебну поетику и лепоту, али показује и људску енергију, у складу с основним елементима који нас окружују.

Представа овогодишњег Инфанта “Линија звана самоћа” Установе културе „Вук Стефановић Караџић” биће изведена у аутобусу смештеном на терминалу у Шафариковој улици. Ова прича о савременом човеку, и самоћи, има као референцу познати комад “Трамвај звани жеља”, али пошто Новосађани немају трамвај, представа ће бити играна у аутобусу.

Као један од врхунаца фестивала Симон Грабовац је издвојио представу “Правила игре” Џона Бокаера (САД), која ће бити изузетан визуелни догађај, јер представља спој плеса са 5.000 стонотениских лоптица, које играју своју игру заједно са плесачима.

Дах театар ће ове године учествовати с представом “Жене даде – Једна могућа изложба”, ауторке Дијане Милошевић, која је ће, иако је предвиђена да се игра у изложбеном простору, бити изведена на сцени.

Првог дана фестивала биће отворена и изложба фотографија из представа Театра Мимарт (Србија), који постоји 33 године. Изложба носи назив  „Мимарт 33“...

– За ову изложбу су одабране фотографије из преко 60 представа и 400 перформанса, колико смо их извели за протекле 33 године – поменула је оснивачица овог театра Нела Антоновић, додајући да ће овом ретроспективном изложбом покушати да мапирају пут и процес онога чиме се бави ова позоришна трупа.

Инфант је такмичарски фестивал и биће завршен проглашењем победника, те, у част награђених, презентацијом радионице „Светлеће тело, светлећи град“, који ће Арма театар из Израела држати током фестивала.      

Н. Пејчић