Janketić: Kada nismo imali para ni za čaj, išli smo u JDP

Prvo sećanje me veže za hodnik između Muzičke akademije i Jugoslovenskog dramskog pozorišta i sve te predstave koje sam gledao, svi ti ljudi koje sam upoznao, to je nešto što je meni značilo sve, ističe Janketić.

U susret obeležavanju 70 godina od prve premijere u JDP-u, Janketić se prisetio i predstave “Plava ptica“, kada je kao klinac dolazio u pozorište sa svojim drugarima i kada su obično, pošto nije bilo slobodnih mesta, sedeli na stepeništu sa strane, na balkonu, i virili iza ograde.

Tata me je upoznao sa ljudima koji rade na blagajni, sa Saletom i Zokijem, i kada kao klinci nismo imali love ni za čaj, ni za šta, pogledamo u “Politici“ šta je danas na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Obično bude neka predstava koju smo gledali već 10 puta, ali mi odemo i pogledamo je još jednom, ispričao je Janketić.

Kaže da je bukvalno odrastao u Jugoslovenskom dramskom, poznaje njegovu zgradu, njegovu istoriju i u pravom smislu te reči, to je njegova druga kuća.

Kada sam postao član ansambla ovog pozorištlja, mislim da sam obavio jednu do najvažnijih stvari u životu, jer sam postao deo jednog ozbiljnog tima. Za mene je to velika čast, privilegija i mogućnost da se bavim za mene najlepšim poslom, da doživim duhovnu satisfakciju i dobijem priliku da igram u raznovrsnim dramskim komadima, velikim komadima i s velikim ljudima, rekao je glumac koji igra u predstavama “Tako je (ako vam se tako čini)”, “Pod žrvnjem“, “Nora“, “Tartif“.

Repertoarska politika i način mišljenja su, smatra Janketić, nekad razlikovali JDP od drugih pozorišta, a i danas ga od drugih kuća izdvajaju posebna vrsta estetike, etike, način mišljenja ljudi u tom teatru, neka vrsta posebne odgovornosti, ali i ljubav i poštovanje koju imaju jedni za druge.

Menjaju se ljudi, menja se društvo, menja se i publika, ali JDP ima svoju vernu publiku, primećuje on. 

Oni su malo strožiji, ali su pravedni. Uvek se trudimo da ne podilazimo publici, da neke standarde i kriterijume održimo i da to bude nešto što je dobro i što će da traje. Prvog aprila će biti 10 godina kako igramo Molijerovog “Tartifa“ u režiji Egona Savina i dan danas je sala puna. “Tako je moralo biti“, “Mletački trgovac“, to su sve predstave koje se igraju preko 10 godina i to svedoči o kvalitetu i da postoji publika koja je više puta gledala te predstave što mnogo znači glumcima, istakao je Janketić.

Naglašava i da je Jugoslovensko dramsko jedno od angožovanijih pozorišta i da se tako biraju i komadi.

To su komadu u kojima glumci imaju priliku da odigraju nešto što može da izazove i kolektivnu katarzu, ali i ličnu katarzu kod gledaoca. Sigurno da se od početka JDP bavi angažovanim teatrom. Čak i kada se naprave neke komedije i uslovno rečeno lakši komadi, to su uvek komedije koje u sebi imaju i društveni angažman. Do skoro smo igrali “Razbijeni krčag“. To jeste komedija, ali je to gorka pilula uz kocku šećera. To je uvek nešto posle čega se gledaoci zapitaju i o čemu mogu da razmisle, objasnio je Janketić.

Sebe vidi u ansamblu JDP-a sve dok je Jugoslovensko dramsko takvo kakvo jeste, a njegova budućnost, ističe poznati glumac, zavisi upravo od onih kojima je to pozorište druga kuća.