Јанкетић: Када нисмо имали пара ни за чај, ишли смо у ЈДП

Прво сећање ме веже за ходник између Музичке академије и Југословенског драмског позоришта и све те представе које сам гледао, сви ти људи које сам упознао, то је нешто што је мени значило све, истиче Јанкетић.

У сусрет обележавању 70 година од прве премијере у ЈДП-у, Јанкетић се присетио и представе “Плава птица“, када је као клинац долазио у позориште са својим другарима и када су обично, пошто није било слободних места, седели на степеништу са стране, на балкону, и вирили иза ограде.

Тата ме је упознао са људима који раде на благајни, са Салетом и Зокијем, и када као клинци нисмо имали лове ни за чај, ни за шта, погледамо у “Политици“ шта је данас на репертоару Југословенског драмског позоришта. Обично буде нека представа коју смо гледали већ 10 пута, али ми одемо и погледамо је још једном, испричао је Јанкетић.

Каже да је буквално одрастао у Југословенском драмском, познаје његову зграду, његову историју и у правом смислу те речи, то је његова друга кућа.

Када сам постао члан ансамбла овог позориштља, мислим да сам обавио једну до најважнијих ствари у животу, јер сам постао део једног озбиљног тима. За мене је то велика част, привилегија и могућност да се бавим за мене најлепшим послом, да доживим духовну сатисфакцију и добијем прилику да играм у разноврсним драмским комадима, великим комадима и с великим људима, рекао је глумац који игра у представама “Тако је (ако вам се тако чини)”, “Под жрвњем“, “Нора“, “Тартиф“.

Репертоарска политика и начин мишљења су, сматра Јанкетић, некад разликовали ЈДП од других позоришта, а и данас га од других кућа издвајају посебна врста естетике, етике, начин мишљења људи у том театру, нека врста посебне одговорности, али и љубав и поштовање коју имају једни за друге.

Мењају се људи, мења се друштво, мења се и публика, али ЈДП има своју верну публику, примећује он. 

Они су мало строжији, али су праведни. Увек се трудимо да не подилазимо публици, да неке стандарде и критеријуме одржимо и да то буде нешто што је добро и што ће да траје. Првог априла ће бити 10 година како играмо Молијеровог “Тартифа“ у режији Егона Савина и дан данас је сала пуна. “Тако је морало бити“, “Млетачки трговац“, то су све представе које се играју преко 10 година и то сведочи о квалитету и да постоји публика која је више пута гледала те представе што много значи глумцима, истакао је Јанкетић.

Наглашава и да је Југословенско драмско једно од ангожованијих позоришта и да се тако бирају и комади.

То су комаду у којима глумци имају прилику да одиграју нешто што може да изазове и колективну катарзу, али и личну катарзу код гледаоца. Сигурно да се од почетка ЈДП бави ангажованим театром. Чак и када се направе неке комедије и условно речено лакши комади, то су увек комедије које у себи имају и друштвени ангажман. До скоро смо играли “Разбијени крчаг“. То јесте комедија, али је то горка пилула уз коцку шећера. То је увек нешто после чега се гледаоци запитају и о чему могу да размисле, објаснио је Јанкетић.

Себе види у ансамблу ЈДП-а све док је Југословенско драмско такво какво јесте, а његова будућност, истиче познати глумац, зависи управо од оних којима је то позориште друга кућа.