Ilustrovana enciklopedija nestajanja u SNP-u

Reč je o tekstu koji je pre nekoliko godina pobedio na konkursu Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst, a koji je jedna stilski veoma neobična parodija, gotovo stripoliki scenario za jednu od omiljenih alegorijskih i mitomanijskih priča (ne samo) sa ovih prostora o plemenu koje spremno dočekuje apokalipsu i, u tom kontekstu što da ne, vanzemaljce.

Porodicom Koljibaba predsedava baba, na vrhu planine – nacionalnog parka – Koljigora. Ona će učiniti sve da se ispuni proročanstvo i da poslednji naslednik izvornog bića njenog pokolenja bude poslednji i prvi koji će uploviti u novo doba.

Ovaj nivo višestruko je pomešan sa nivoom priče u kojem prepoznajemo obrise savremenog društva, diskriminacije, homofobije, zatucanost, medijsku i drugu nepismenost, ali sve vreme pisac izbegava neko konkretnije i banalnije poređenje sa stvarnim ljudima i događajima, što i nije neophodno i bilo bi dodatno potcrtavanje situacije koja je svima prepoznatljiva.

Noseći se sa zahtevnim zadatakom da na scenu postavi različito „ilustrativne“ i „enciklopedijske“ aspekte teksta (slajd projekcije i determinisanje ključnih pojmova), reditelj, ovde i scenograf i koreograf Zoltan Puškaš, poseže za jednim takoreći priručnim rešenjem da predstavu postavi u nedefinisani prostor pustinje (peska), da likove oboji živopisnim bojama (frizurama i „pustinjskim“ kostimom u kreaciji Snežane Horvat), a da ništa dodatno ne objašnjava, nego da igru prevede mnogo više u pokret i stilizovanu dramsku igru satire, koja na momente zna da bude veoma smešna (duhovita).

Sve podseća na postapokaliptične filmove tipa „Pobešnjelog Maksa“, s tim što teze, donekle i shodno tekstu, nimalo nisu uozbiljene, nego pre postavljene tako da izgledaju začudno, zbog čega gube obrise realnog tkiva, a dodatno dobijaju niti fantastike.

Predstava je na momente ipak hrabra, jer se suočava sa nanosima lokalnog miljea koje pisac zna da naziva „da komšiji crkne krava“, a hijerarhija koja se uspostavlja autoritetom, mržnjom i pucaljkama, nimalo nije zabavna. Nevolja je što Puškaš angažuje niz glumaca čija je uloga više dekorativna, a dramaturška obrada složenog komada Nikoline Stjepanović nije uvek dosledna, kao u slučaju jednog lika kojeg prvo „ne vidimo“, a onda ipak vidimo, zajedno sa drugim likovima u predstavi.

Stilski, „Ilustrovana enciklopedija nestajanja“ u Srpskom narodnom pozorištu predstavlja iskorak, zbog svoje kreativne rasposajanosti, počevši od teksta, preko ritualne muzike bubnjeva, pa do rediteljskih i glumačkih rešenja. Na glumačkom planu, ističu se uloge glavnog krvnika Koljibaba, u tumačenju Jugoslava Krajnova, vrhovnog zapovednika u liku babe koju igra Sanja Ristić Krajnov, sporednih, običnih likova iz života koje kao svojevrstan kontrapunkt plemenskim budalama igraju Marko Savković i Mia Simonović.

Mladi Grigorije Jakišić sve više pokazuje format velikog glumca, a Nebojša Savić kao „prestolonaslednik“ svedeno i više dramski igra glavnog lika, čime uspešno dodaje komički efekat celokupne igre...

Zanimljiva i neobična predstava koja će sigurno imati svoje poklonike na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta.

Igor Burić