GRADSKO POZORIŠTE IZ ČAČKA PRVI PUT NA „DEZIREU“ Ko igra Sonju Savić?

U tome mu pomaže reditelj Bojan Jablanovec i oni su sinoć u Subotici prikazali to kao „Mandić cirkus“, za razliku od predstava „Mandić mašina“ i „Mandić solo“, koje su na Festivalu savremenog pozorišta „Dezire“ gostovali ranijih godina. Prvi put na „Dezireu“ je Gradsko pozorište Čačak, koje je preksinoć odigralo predstavu „Ko igra Sonju Savić“ Andraša Urbana, u koprodukciji sa BITEF teatrom. Akteri ovih predstava predstavili su se i na jednoj od konferencija za novinare.

- Put Andrašu Urbanu da dođe u Čačak da režira datira još iz 2019. kada smo Bratislav Janković, upravnik pozorišta i ja, koji smo od početka u priči stvaranja pozorišta u Čačku nakon prvih predstava razmišljali ko bi to mogao da dođe, a da bude značajno i za grad i za pozorište uopšte – navela je Ivana Terzić, glumica iz Čačka i predsednica upravnog odbora ovog najmlađeg pozorišta u Srbiji. - Naša je ideja bila da se radi predstava o Sonji, a Andraš je to srdačno prihvatio. Međutim, došla je korona itd, pa se namestilo da to bude realizovano kad je realizovan projekat nacionalne prestonice kulture, po uzoru na evropsku.

Glumica Borjanka Ljumović, koja uz Ivanu Terzić, Nikolu Vštinića, Juliju Petković i Bratislava Jankovića igra u predstavi o legendarnoj Sonji Savić, navela je da je rad sa Urbanom bio intenzivan, bolan, važan za sazrevanje kao glumice.

Mandić je saradnju sa Jablanovcem počeo 2001 i od tada broji mnoštvo zajedničkih projekata, od kojih je poslednji predstavljen sinoć u Subotici – „Mandić cirkus“. Za razliku od već viđene na „Dezireu“ predstave „Mandić mašina“, koja je više bazirana na autocitatu, sad su se odlučili da uzmu iz svake uloge mali deo i sastave ultimativni monolog koji se „ispaljuje“ pred publikom, u saradnji sa pozorišnom mehanizacijom i scenskim radnicima, naveo je Mandić.

- Bolan u smislu da se kopa po sebi, i kroz druge. Važno je da što dublje prodremo u sebe da bismo mogli da budemo bolji kao ljudi. Mislim da Andraš to kao jedno vrlo osetljivo biće zna i traži. Vrlo suptilno traži – rekla je Borjanka Ljumović, otkrivši i to da su tražeći vezu sa vremenom koje je obeležilo Sonju Savić, i ona njega, osetile da se kod nas ništa niej promenilo, da još uvek živimo u devedesetim.

Ivana Terzić je dodala da je reditelj Urban tražio od njih gde su naspram tog Sonjinog vremena i usuda, da li se prodaju, šta to prihvataju ili ne, ali nekako su se uvek vraćali na čuvenu glumicu i ona je nekako progovarala iz njih.

- Uspevali smo da pronađemo Sonju Savić unutar samih sebe. Predstava korespondira non-stop i sa Sonjom, i sa publikom, i sa nama – rekla je Ivana Terzić, što se i videlo prilikom veoma snažnog izvođenja pred subotičkom publikom, čiji je deo poznavao lik i delo glumice koja je obeležila jedno vreme i jedan pogled na svet, drugačiji od onog koji danas živimo.

Za publiku na „Dezireu“ Bojan Jablanovec, reditelj iz Slovenije i vođa trupe „Via negativa“, rekao je da ima jako visak nivo razumevanja za pozorišne strategije provokacije, zbog čega mu je zadovoljstvo što je opet tu.

- U poslednje vreme puno razmišljam o vremenu, prostoru, istoriji… Istorija je uvek ono što činiš od prošlog vremena danas tu. U smislu interpretacije, reinterpretacije, zaborava, ponovnog spajanja svega što se sećamo… Ovo što radim sa Markom Mandićem je da kroz živo ljudsko telo, živu scensku situaciju pričamo istoriju, našu, ličnu i na neki način uzimam to kao jako personalno, ali i kao demistificiranu priču o sadašnjosti. Naš naslov govori o tome da vidimo sebe i društvo u kojem živimo i radimo kao jedan veliki cirkus.

                Igor Burić